Премчанд

(1880–1936)

Премчанд је псеудоним индијског писца Дханпат Раја, који се
родио 1880. године у селу Ламхи близу Бенареса, хиндуистичког
светог града. Још као дете остаје без мајке и већ са петнаест година,
против своје воље, ступа у брак. И поред тога похађа школу и са
осамнаест година већ ради као учитељ. Убрзо напушта жену и
почиње да студира енглески и персијски језик и историју. Као
писац се појављује најпре под надимком Наваб Рај, који му је још
као детету наденуо ујак. Пише прозу, пре свега приче на језику
урду, који је истоветан са хинди језиком, или хиндистани, а од
њега се разликује само по томе што користи арапско писмо (Од
1914. пише само на хинди језику). Тематика првих његових дела је
родољубива, због чега га прогањају британске колонијалне власти.
После кућног претреса, заплене и забране новеле Соз–е–ватан
(1907) почиње да пише под псеудонимом Премчанд под којим је
познат у Индији и у свету. Убрзо постаје веома читан писац.
После студија ради као наставник у средњој школи, а касније као
школски инспектор. Године 1921. Махатма Гандхи позива све ро-
дољубе на непослушност према британским колонијалним вла-
стима. Истовремено препоручује као методу пасивног отпора –
оставке у државним службама. Премчанд као његов следбеник
напушта службу, мада остаје без средстава за живот. Пре тога се
био поново оженио и постао отац двоје деце. Занимљиво је да је
Премчанд као друштвени и политички мислилац и активиста
ступио по други пут у брак са младом удовицом, протестујући та-
ко против хиндуистичке традиције по којој удовица са смрћу
мужа губи свако достојанство те остаје до краја живота на марги-
ни свих животних догађаја у друштву и породици.
Премчандова проза се одликује реалистичним приступом и
тематиком која привлачи широку читалачку публику. Подржава
друштвена и политичка револуционарна стремљења Махатме
Гандхија у ненасилној борби против колонијалних власти и за под-
ношљиве услове живота поробљеног народа. Тематика његовог
стваралаштва јесте живот сељака, положај жене, осиромашени
градски слојеви, као и кастински понижени и одбачени слојеви
индијског друштва.
Аутор је око 300 прича, које у то време излазе у часописима и
у неколико десетина збирки. Већина излази постхумно у збирци
од осам књига под насловом Мансаровар. Писац је више романа,
који му својом популарношћу доносе титулу отац индијског ро-
мана. Три његова дела доживљавају и филмску обраду (Садгати,
Шатрањџ ке кхилари и Севасадан). Најпознатији су му следећи
романи: Сева садан (1919), Премашрам (1922), Рангбхуми (1924),
Нирмала (1925), Кајакалп (1926), Габан (1928), Кармбхуми (1932),
Годан (1936).
Не мање је важна и његова преводилачка делатност. Са ен-
глеског преводи на хинди неке енглеске и друге европске писце:
Лава Толстоја, Чарлса Дикенса, Оскара Вајлда, Џона Голсвортија,
Мопасана, Анатола Франса итд.
Премчандово књижевно стваралаштво значајно је не само
због углађености језика и стила, већ и социјално-критичке и об-
разовне функције, коју је играло у време борбе за независност,
али и касније, до данашњих дана.