Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике одржан је 28. октобра 2013. године у Српској академији наука и уметности у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика

http://www.isj-sanu.rs/

Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике  одржан је  28. октобра 2013. године у Српској академији наука и уметности у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика, ... Full Article

Posted: 22/09/2012 - See more at: http://www.isj-sanu.rs/#sthash.gm1SLTyj.dpuf

Научни скуп

Научни скуп Српски језик и актуелна питања језичке политике  одржан је  28. октобра 2013. године у Српској академији наука и уметности у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика, Института за српски језик САНУ и Фонда „ Ђорђе Зечевић“ за неговање и унапређење ћирилице (САНУ). За чланове Организационог одбора именовани су: академик Предраг Пипер, академик Иван Клајн и проф. др Срето Танасић, председник.

      Закључно саопштење

На научном скупу „Српски језик и актуелна питања језичке политике“, који је одржан у САНУ 28. октобра 2013. године у организацији Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Одбора за стандардизацију српског језика и Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређење ћирилице, закључено је да постоје бројни проблеми у области језичке политике у Републици Србији, и да се ти проблеми најбоље могу решавати у пуној сарадњи надлежних министарстава и националних савета, с једне стране, и научних и стручних установа, са друге. Проблеми се испољавају у одсуству јасног државног програма језичке политике као саставном делу идентитетске, културне, образовне и васпитне политике у Републици Србији, у многобројним облицима нарушавања чл. 10 Устава Републике Србије и закона о језику и писму, у потискивању ћирилице из службене и јавне употребе, које је готово у завршној фази, у неадекватном месту српског језика и писма у наставним садржајима и њиховој реализацији, у издавачкој делатности и језику медија, у Стратегији научноистраживачког рада у Србији, у недовољној подршци надлежних министарстава лингвистичким научноистраживачким пројектима и научним институцијама, у недовољној и неадекватној заштити језичких и идентитетских права Срба изван Републике Србије и др.

У вези с тим закључено је следеће.

Министарство културе и Министарство просвете Републике Србије требало би да утврде програм језичке политике (у оквиру програма идентитетске, културне и образовне и укупне државне  политике), који ће усаглашено водити имајући у виду потребе очувања јединственог српског језичког простора, као важног елемента јединственог духовног и културног простора, као и потребу заштите српске писане баштине од присвајања.

У оба министарства вођење идентитетске и језичке политике треба да буде јасно персонализовано како би стручњаци, а и сви други грађани, знали коме у вези с тим могу да се обрате и ко је лично одговоран за вођење те политике.

Оба министарства треба да у сарадњи са Министарством правде Републике Србије размотре колико се проблеми у вођењу језичке политике налазе у постојећем језичком законодавству Републике Србије и у примени закона о језику у конкретним случајевима његовог нарушавања.

Министарство правде Републике Србије се позива да направи упоредну анализу језичког законодавства у Србији са језичким законодавством у другим европским земљама. Ако двоазбучност не постоји у другим европским земљама, Министарство правде Републике Србије треба да разради решење по којем би се јасно и недвосмислено афирмисао статус српске ћирилице у Србији и обезбедила примена тог решења у пракси.

Министарство спољних послова требало би да изради и остварује стални програм заштите и унапређивања језичких права Срба у суседним земљама и у дијаспори правовремено и адекватно реагујући на случајеве њиховог нарушавања. Потребно је да се при Влади Републике Србије односно при Министарству просвете формира стручно тело од представника свих катедара за српски језик, Одељења језика и књижевности САНУ, Института за српски језик САНУ, Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика које би водило бригу о лекторатима српског језика у свету. Држава мора планирати у буџету средства за сталну финансијску подршку нашим лекторима у свету.

Надлежна министарства би заједно или понаособ требало да материјално подрже Одбор за стандардизацију српског језика како би систематски обезбеђивао стручну подршку министарствима у вођењу језичке политике.

Надлежна министарства требало би да у питањима вођења језичке политике као дела културне, образовне, васпитне и идентитетске политике, као и развоја језичког законодавства, установе облике сталног контакта и сарадње са водећим лингвистичким установама у Републици Србији и  Одбором за стандардизацију српског језика. Ове институције требало би да увек буду спремне на највиши степен сарадње са надлежним министарствима у својој саветодавној улози у вођењу језичке политике, у покретању иницијатива и у стручном припремању предлога и решења у области језичке политике.

Министарство задужено за науку треба да обезбеди материјални статус  научних институција из области језика да могу   извршавати програмске задатке и   бити  на услузи држави код решавања свих проблема у вези са језиком и језичком културом. При том се као приоритетни задатак поставља прелазак на буџетско финансирање Института за српски језик САНУ.

Министарство просвете треба обезбедити континуирано изучавање српског језика на свим  нивоима образовања – пре свега увођењем предмета Српски језик у средње школе, и на на све факултете , како би се обезбедила функционална писменост факултетски образованих, а језички  необразованих кадрова. То конкретно значи да министарство задужено за образовање треба да направи програм у коме ће српски језик бити обавезан предмет са одговарајућим бројем часова од основне школе до универзитета. Потребно је чинити све да се наставни садржаји из српског језика што је могуће више  уједначе на целокупном српском језичком простору.

Министарство за културу и информисање треба да изнађе начин да се у установама које се баве издаваштвом и информисањем обавезно успостави лекторска служба примерена природи њихова посла са потребним бројем стално запослених лектора.

Одељење језика и књижевности САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ, Матица српска, катедре за српски језик на универзитетима у Републици Србији, као и сва научна и стручна друштва чија је основна делатност неговање српског језика и писма, треба да стално прате стање у области језичке политике у Србији, указују на нерешена питања и предлажу начине њиховог решавања.

Научне скупове под називом Српски језик и актуелна питања језичке политике требало би одржавати сваке године.

- See more at:

http://isj-sanu.rs/index.php?route=information/news&news_id=1#sthash.skAUZ1ev.dpuf

 

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026