Стефан Немања – примјер и водиља мудре политике

Научни скуп „Владар, монах, светитељ Стефан Немања – Симеон Мироточиви“

Предсједник Србије Томислав Николић изјавио је да је родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, једна од најважнијих личности у цјелокупној српској историји и да за нове генерације представља светионик који одређује правац очувања српске државе

Међународни научни скуп „Владар, монах, светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви“ одржан је у Београду, Студеници, Подгорици и Никшићу. Организатори скупа су били Епархија будмљанско–никшићка, Универзитет у Београду и Српска академија наука и уметности поводом 900 година од рођења Стефана Немање, а у раду је учествовало 40 стручњака из Русије, Грчке, Италије, Србије и Црне Горе.

Предсједник Србије Томислав Николић је, отварајући скуп, указао да је Стефан Немања једна од најважнијих личности у цјелокупној српској историји и да је својом мудром „спољашњом и унутрашњом политиком, коришћењем правих прилика за пријатељство с великим силама успио да се овјенча титулом великог жупана”.

„Када бисмо навели само ту чињеницу било би довољно за оцјену да је био један од најзначајнијих владара у српској историји. Уз то, отац је светога Саве, а та два свеца су два угаона камена Српске православне цркве, чија је улога у идентитету и култури српског народа - кључна”, подвукао је Николић.

Дистанца од девет стољећа, према његовим ријечима, довољна је да можемо да констатујемо да је Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви - једна од најважнијих личности и у цјелокупној српској историји.

Владар који је успио да се избори са тешкоћама

Николић је указао да је Стефан Немања увео православље као званичну религију и градио цркве и манастире који су бисери архитектуре и фрескосликарства.

Према његовим ријечима, Стефан Немања, који је живио од 1113. до 1199, земљу је затекао подијељену и разједињену, умио је да се избори са тешкоћама и створио је услове за утврђивање српске државности и проширење српских граница.

„Умио је да пошаље изасланике чак у Нирнберг да са царем Фридрихом Барбаросом уговоре савез против Византије, али је исто тако знао да цару Византије Манојлу Комнину пошаље своју војску ради помоћи у бици код Мириокефалона. Његовом заслугом Косово, Зета, Травунија, Захумље, Неретвљанска област постадоше дијелови српске државе”, навео је Николић. „За нове генерације Стефан Немања представља светионик који одређује правац очувања српске државе. Његов лични примјер је обавеза да се као највеће благо чува драгоцјена земља која нам је привремено дата на чување. Тај аманет није он оставио само својим потомцима, већ свим Србима, за вјеки вјекова.”

Предсједник Србије је додао да је родоначелник династије Немањића упозорио да народ није народ без земље, да народ није народ ако допусти да нема свој језик, да народ није народ без вјере и љубави.

„Пред тим завјетним ријечима, нико не може да остане равнодушан...” рекао је Николић.

Он је подсјетио да је Стефан Немања поручио да смо ми Словени могли бити једно биће, снажни и непобједиви, али да су нас нажалост, размирице и разни интереси раздвојили и ослабили.

Николић је навео да је српски владар учио да не мрзимо друге, али да чувамо своје и цитирао великог жупана: „Јер ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве злобе”.

“Чак је и његово повлачење са трона имало дубоки дипломатски и надасве државнички смисао, а силазак са власти за њега није представљало никакву тешкоћу, јер за Стефана Немању световна власт је имала смисао само ако је у служби народа и државе”, казао је предсједник Србије. „Своју мисију служења народу и држави наставио је потом на Светој Гори, гдје је прешао у вјечни покој, са последњим ријечима хвале у славу Бога, у дубокој старости 13. фебруара 1199. као монах Симеон у манастиру Хиландару, а 1208. његове су мошти пренијете у манастир Студеницу, гдје се и сада налазе.”

Велики задужбинар и ктитор

Предсједник Србије је подсјетио и на ријечи Светог Саве који је о свом оцу написао:

„Јер сам Бог зна, а ни од људи није скривено колико је био његов подвиг за нас и за људска незнања, овога блаженога мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру и нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи, други му неће бити раван”.

Николић је нагласио да је Стефан Немања ударио темељ ономе што се касније препознаје као посебна одлика српске средњовјековне државе - не правни партикуларизам који влада у осталим државама Европе, већ универзалност, јединство правног система, што је два вијека касније кулминирало доношењем Душановог законика.

„У тадашњој Европи само су двије државе имале јединствен правни систем: Византија и Србија”, указао је Николић и додао да је на спољно-политичком плану, дефинитивно окренуо правац српске државне и црквене политике према Византији.

„Ово је одлука која је судбински утицала на стварање идентитета какав данас постоји код Срба”, рекао је Николић.

Према његовим ријечима, Стефан Немања је већ у вријеме своје свјетовне власти био први велики задужбинар, ктитор бројних цркава и манастира, Студенице, Свете Богородице у Топлици, Светог Георгија у Расу, „а од изградње његових Ђурђевих ступова рачуна се настанак Рашког стила градње сакралних објеката”.

„Хиландар је, по ријечима Светог Саве, подигао тако што је мјесто које је било „пусто ловиште зверова” препознао као мјесто гдје треба саградити свети манастир. У идеалтипском погледу он је први српски светитељ, он је први који „заступа и штити” полетни и јуначни српски род „на небесима”. Од њега почиње оно укључивање Срба међу старије народе хришћанске васељене”, подвукао је Николић.

Како је казао, девет стољећа касније, суочени са сличним искушењима, Стефан Немања је путоказ за вођење државе.

„И када нас присиљавају да се одрекнемо дијела свог бића, оклеветани и уморни од сталне борбе, растргнути изнутра и споља, исмиани и проглашени истовремено и издајницима и националистима, стојимо усправно, јер су правда и истина на нашој страни и помажу нам да не поклекнемо”, рекао је предсједник Николић. „Можда се некима чини да смо поражени и понижени, али наша је борба праведна, а њихови, најчешће биједни и економски интереси нису довољни да побједе српски народ.

Скупу се обратио и патријарх српски Иринеј, који је рекао је да је Стефан Немања био родоначелник династије Немањић и утемељивач српске државе.

„Стефан Немања је био творац модерне државе и један од најзначајнијих српских владара”, нагласио је Иринеј.

Патријарх је рекао да се нада да ће овај научни скуп „освијетлити личност и дјело Стефана Немање”.

Оцијенио је да је Србија „девет вјекова касније суочена са сличним искушењима са којима је био суочен и Стефан Немања”.

Српски патријарх Иринеј подсјетио је да су заслугом Стефана Немање српске територије постале Косово, Зета, Захумље, Неретвљанска област.

„Нико није сагледао тадашње стање нашега народа и запазио да је његова снага тада, као и данас, у јединству народа, па је учинио све да сједини српске земље, мада је био најмлађи међу браћом...“, казао је патријарх српски. „Снага једног народа је у духовности тога народа! Колико год се трудио да створи јаку државу, толико се трудио да створи темеље духовности државе. И створио је темељ на коме ће почивати држава, народ, култура, историја нашега народа.“

Подсећајући на животопис Преподобног Симеона Мироточивог, патријарх је истакао задужбинарско дјело и градитељство овог богоугодника, чија је круна манастир Студеница коју је учинио средиштем духовности.

„Када је жупански престо препустио млађем сину, учинио је неочекивано велико дјело које је задивило не само српски народ, него и византијски свијет. Наиме, Немања се одриче престола и прима монашки сан. У договору са супругом Аном одлази у манастир Студеницу, гдје је провео двије године као монах. На позив сина Саве, монаха, да остави свијет, све што је свјетско и у чему је до тада живио, и да кончину живота посвети Богу, прихвата позив и одлази у манастир Ватопед. Оно што је чинио у Србији, чини у Ватопеду: заједно са сином Савом подиже цркве и даноноћно се моли Богу”, истакао је партијарх Иринеј.

Српски патријарх је нагласио да чињеница да се скуп одвија под патронатом цркве и државе „не оставља мјеста сумњи какав живот Србија данас треба да води”.

Идеологија поново надвладала разум

Скуп, који се одржавао поводом јубилеја 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, настављен је у манастиру Студеница, а затим у Подгорици у Храму Христовог Васкрсења.

Учесницима скупа се обратио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије који је указао на континуитет немањићког предања са ранохришћанским јерусалимско-ромејским предањем.

Он је казао да на простору данашње Црне Горе готово да нема ниједнога храма из тринаестог, четрнаестог и петнаестог вијека, па и до новијих времена, у којему нијесу осликани ликови Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је бесједио на тему „Немањићке задужбине и предања у древној Зети“. Митрополит Амфилохије каже да нема мјеста у Црној Гори које не говори о светородној лози Немањића.

„У ово наше вријеме, када је идеологија, нажалост, поново надвладала разум и науку, имамо тенденцију да се уклањају ликови Светог Саве и Светог Симеона из храмова. Имамо један храм Светог Саве на Његушима, у срцу Старе Црне Горе, и тамо су наравно Свети Сава и Свети Симеон, као што сте их видјели и у цркви Светог Ђорђа под Горицом. Све је то деветнаести вијек. И једна група ових монтенегрина, јер то више нијесу Црногорци, не знајући шта да раде, покушала је да склони њихове ликове. Из једног храма су и избацили икону Светог Саве и Светог Симеона“, казао је Митрополит црногорско-приморски који је додао да је то додуше само један али трагични тренутак збуњености дијела народа у Црној Гори дукљанско-монтенегринском идеологијом.

Владика је рекао да се та идеологија родила из црногорског јапајајства и брозоморног сјемена и да је добила облик псеудоевропских тзв. интеграција.

„И да би могла да опстане и да промијени у свеукупном смислу идентитет и народа и државе, та идеологија покушава да избрише све немањићке трагове, почевши од Немањиних на Рибници. Па се онда превиђају сви историјски слојеви до петнаестог вијека, до доласка Мехмеда Освајача који је ту поставио своје утврђење. Све се то брише, не би ли памћење ишло само до Турака и не би ли они постали мјерило нашег историјског, духовног и културног памћења“, казао је владика Амфилохије.

Он је казао да се ради о занимљивом социолошком, политичком и идеолошком феномену који поприма научно-митолошке форме.

„То није својство само овдашњег простора. Постоји митологија Македонаца, Хрвата и Црногораца, а постоји, не треба да то изгубимо из вида, и у Србији таква митологија о Србима као народу од Адама и Еве“, нагласио је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је објаснио да послије изгубљене равнотеже, коју је на балканске и словенске просторе донијело вријеме комунизма, носиоци тих митолошких представа у потрази за изгубљеним идентитетом покушавају да их научно потврде.

Он је рекао да је увјерен да ће и овај научни скуп показати да личност Светог Симеона и светородна лоза Немањића не могу бити избрисани из историјске и духовне вертикале Дукље, Зете и савремене Црне Горе.

Коментаришући чињеницу да ће у главном граду Црне Горе ускоро бити подигнуто здање Центра за културу Турске, те да се грађевина подиже на темељима Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу, преко пута државног парламента и зграде предсједника, гдје је рођен Стефан Немања, митрополит Амфилохије каже да је то пројекат измјене идентитета народа у Црној Гори.

Допринос истраживању Светог Симеона Немање

Међународни научни скуп „Владар, монах, светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви“ одржао је своју последњу сесију у сали Црквено-народног дома у Никшићу.

Скупу су присуствовали Епископ жички Јустин (Стефановић) и Епископ будимљанско- никшићки Јоаникије (Мићовић). Скуп је својим излагањем о богослужењу у српским земљама 11. и 12. вијека отворио Алексеј Пентковски професор Московске Духовне Академије. У историјском дијелу скупа своје реферате изложили су: Марко Поповић, Светлана Пејић, Ивана Коматина, Предраг Лутовац, Смиља Марјановић-Душанић, Срђан Пириватрић, Вељко Радуновић, Смиљка Габелић и Бранислав Тодић, док су из области филологије своје реферате изложили: Вања Станишић, Гордана Јовановић, Бошко Бојовић, Виктор Савић и Јасмина Грковић-Мејџор, Јелица Стојановић, Ирена Шпадијер и Лидија Томић.

Епископ Јоаникије је на крају радног дијела скупа поздравио учеснике и организаторе Међународног научног симпосиона, захваливши свима који су дали допринос да скуп добије овакав обим и садржину.

Ова својеврсна научна светковина, према ријечима Преосвећеног Владике, на неки начин је још једно од чуда Светог Симеона Мироточивог.

„Припреме за овај скуп почели смо веома скромно, међутим, у међувремену смо наишли на велико интересовање и подршку што нам је омогућило да идемо даље и, хвала Богу, на крају смо добили највећу подршку и од стране државе и од стране Цркве. Мени је жао што те подршке није било од власти Црне Горе, али важно је да смо имали подршку од професора који живе у Црној Гори, који имају на ову тему шта да кажу и од оних који су својим поријеклом или својим рођењем везани за Црну Гору.”

„Желио бих да кажем посебно о Преподобном Симеону Мироточивом Светом Стефану Немањи да није написано ниједно житије Немањино, а да, неким случајем, знамо само ова његова дјела и да неким другим свједочењем знамо понешто о његовом животу, спознали бисмо да је у питању човјек који је увијек својом личношћу, својим дјелима, а нарочито концем свог живота инспиративан за све генерације. Житије светитеља стално се пише, дописује и допуњава, јер светитељ живи нови живот у Христу Господу и то „добропобедно тело“ тумачим у том смислу што кроз то његово тијело дјелује Оваплоћени Господ, зато је оно добропобедно, силно, свесилно, чудотворно, мироточиво, зато што кроз њега дјелује Господ на различите начине, различита су дејства светости.”

„Како бисмо другачије ту изузетну даровитост и плодност Светог Симеона Мироточивог могли разумјети да није био личност, која је оне Богом дане дарове непрестано укрепљавала, просветљавала и оснаживала благодат Светог Духа што се на крају потврдило, а увјерен сам да његови животописци само свједоче о његовој вјери, његовој молитвености, о страху Господњем и видимо његову богочежњивост и светост од најранијих дана, које су се пројавиле највише док је био владар кроз изузетну ктиторску дјелатност. Подићи такве храмове и искорачити у том погледу, може само изузетна личност али, личност и Богом обдарена. И видимо он Студеницу, чуло се мало о томе у овим предавањима, гради је као цркву свог упокојења, свог укопа.”

„Он се припремао и за монашки чин, сав његов претходни живот и подвиг био је, заправо, као добра припрема. И та његова одлука је једнако „епохална“, значајна и знаменита. Колико је у српској историји било монаха и ктитора који су кренули путем Преподобног Симеона кад су завршили своје земаљске обавезе, колико је било оних, нарочито у турско доба, који су се замонашили и обнављали неку светињу, поменимо случај ктитора Свете Тројице пљеваљске, који ме подсјећа на Преподобног Симеона, који је такође био породичан човјек, један од оних ктитора обновитеља, а таквих имамо доста. Дакле, човјек дубоке вјере, зато је он нама и данас тако интересантан. Да није био човјек дубоке вјере, мислим да би се наша дискусија и расправа свела на врло сувопарну и оскудну причу, не би имала тако велике резултате и не би изазивала толико интересовање.”

„Оно што, очигледно, изазива тако велико интересовање код Светог Симеона јесте тајна његове личности која се једино може разумјети и докучити кроз Христа Кога је он толико љубио и то, наравно, има благотворне последице и за породицу, као што видимо, и за државу и за цио народ и за сва покољења. Неко је рекао данас, на овом нашем скупу, кад би се данас појавила нека личност, а даће Бог појавиће се, као што је Свети Стефан Немања имала би исти задатак - да обједини свој народ и да сабере разједињене српске земље.”

Његово Преосвештенство Владика жички г. Јустин каже да је да је велика радост бити и пребивати стално у светињи Божјој, у цркви Божјој, живјети смислом да сваког дана и сваког часа ми себи припремамо на Небу мјесто гдје ћемо вјечно живјети, јер овај овдје живот је нама дат привремено да њиме задобијемо поново рај Христов. „Нека Господ Бог увијек зближава нас православне хришћане, да се вјечно радујемо у Оцу и Сину и Духу Светом, да нам да снаге да препливамо узбуркано море овог живота зато што је овај живот нама дат привремен, да њиме купимо вјечност. Тешко је живјети у овом свијету без Бога, тешко је и са Богом, велика су искушења, али каже Господ ријечима апостола Павла: „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ и сви који смо пошли тим путем, знамо да имамо искушења, имамо тешкоће, али без искушења и тешкоћа нико се не може спасити. Нека Господ Бог да снаге да учинимо све оно што је потребно и себи обезбедимо, милошћу Божјом, трудом нашим малим, љубављу Пресвете Богородице и Светог Јована, живот са свима светима“, закључио је на крају свог архипастирског слова Његово Преосвештенство Владика жички г. Јустин.

Као резултат овог научног скупа биће штампан зборник научних радова, који ће обухватити све пријављене и представљене научне радове. Овај зборник ће представљати важно средство у будућем проучавању личности св. Симеона у будућности.

Неке од тема које је овај међународни научни скуп обрађивао у Никшићу тичу се особености српскословенског језика, писмености и књижевности Немањиног доба, те различитих аспеката односа цркве, државе и међународних односа у Немањино вријеме, утицај култа Св. Симеона Мироточивог у другим земљама и друге теме које доприносе бољем познавању ове изузетне личности и великог светитеља.

(Из штампаног издања магазина „Српске новине“, од 2. децембра 201)