Учење српског језика у свету нестаје

Home

Забрињавајући подаци: учење српског језика на универзитетима широм света нестаје!

Вест о гашењу лектората српског језика стиже из Српског књижевног друштва, које обавештава јавност да је од 47 катедри на којима се у 2000. години изучавао српски језик и књижевност остало свега 25.

Очигледно је да на државном нивоу не постоји адекватна акција или програм који би наведени тренд спречили, па Друштво покреће иницијативу за законско регулисање овог проблема, који има шири национални значај.

Значај студената који уче српски

На конференцији за новинаре, на којој су говорили лектори са европских универзитета, изнети су и други забрињавајући подаци. У иностранству се просечно губи једна катедра српског језика по семесту, што се може сматрати светским рекордом.

Последња је угашена катедра у Копенхагену, а пред затварањем је србистика у Кракову, где први пут од оснивања нису уписане магистарске студије.

Студенти на европским и светским универзитетима нису значајни само за промовисање српске културе. Они постају правници, социолози, антрополози, инжењери, медијске личности, политичари… који су спремни да конкретним ангажовањем подрже Србију и везе матичних држава са Србијом у пословном, политичком и сваком другом смислу. Ово се, како лектори наводе, показало и приликом проглашења независности Косова, на пример.

Формирати тело у Министарству просвете

Узроци гашења српских лектората су материјалне природе – укратко, из државне касе се не издваја довољно новца како би они опстали.

У оквиру српског Министарства просвете, које је надлежно, не постоји организациона јединица која би се бавила лекторатима и креирањем стратегије српског као страног језика, па се дошло до парадоксалне ситуације да Министарство финансира око 60 страних лектората у Србији (које иначе финансирају и матичне земље), а само 25 својих. Подршка ширењу стране културе и језика се никако не оспорава, напротив.

Колико је учење језика на иностраним универзитетима важно показује и чињеница да у свим државама бивше Југославије постоје тела која се овим баве.

Резултати су видљиви – Македонија има у свету више лектората него Србија – 28, на 53 катедре у иностранству се изучава словеначки језик, а суседна Хрватска има чак 61 лекторат хрватског језика.

Српским лекторима подршку је дао и српски ПЕН центар. Очекује се реакција надлежних.