Драгољуб Збиљић
ОСНОВАНА МАТИЦА ЋИРИЛИЦЕ У НОВОМ САДУ

Четвртак, 29. јануара 2015.

Данас је у сали Еколошког покрета у Новом Саду, тачно у 14 сати, после шире, повремено и живахне, расправе практично, основана нова српска национална институција - Матица ћирилице. Потписима тројице представника удружења за заштиту ћиилице од данас је ојачана нова борба за спас српске азбуке ћирилице, која траје одавно. Та институција зове се Сједињена удружења за одбрану српске азбуке „Матица ћирилице“.

Остале су сада да се обаве само „техничке формалости“, припрема оснивачке седнице, записника и Статута као основних докумената за регистрацију ове нове Матице за спаас ћирилице у Агенцији за регистре. Наравно, желимо да укажемо на нека у старту сувише груба и произвољна мишљења у неиким средствима обавештавања да је то „напад на Матицу српску“, Таман посла, још нам само то треба „прикачити“ у оквиру  познатог „српског посла“.

Што се тиче Удружења „Ћирилица“, а знамо да и друга удружена тако мкисле, ми никада не бисмо „напали“ Матицу српску, готово колико нисмо никада ни помислили да „нападнемо“ нашу Српску православну цркву, јер је Матица српска нама светиња, слична Српској цркви. А ако су мислили на поједине „нежне критике“ челнике Матице српске, који су више пута кршили Статут Матице, то је нешто сасвим друго. Али „Ћирилица“ не сматра челнике Матице српске њој једнаким. Челници  одлазе и долазе, а Матица српска увк и само долази.

Наша удружења се не бве нападима ни на кога јер нисмо никаква „организација“ удружења за наопаде.

Ово се данас морало рећи да заинтересовани знају да Матица ћирилиџце никако није ни нападачка ни конкурентска институција, него је само сродничка и сарадничка институција Матици српској.

Матица ћирилице има главни циљ: да буде помоћ и подршка најпре Матици српској, па онда Одељењу САНУ за језик и књижевност, Институту САНУ за српски језик и Одбору за стандардизацију српског језика, како би се те најважније институције за плаћено чување и српског језика и српског писма извукле из тзв. сербокроатистичког лингвистичког мрака што пре, док нам нису српски језик и писмо сасвим нестали, како би српску језичку норму дорадили у складу с теоријом и праксом у Европи и целом свету.

Српска лингвистика је, нажалост, тачно 60 гпдина на збиљском сербокроатистичком беспућу све време после погубног Новосадског договора (1960), како су и неки лингвисти са факултета недавно оценили у Културном центру Новог Сада поводом расправе о Новосадском договору, и очогледно им је потребна озбиљна помоћ да из неосербокроатистичког мрака коначно изађу на лингвистичко светло које светсли у Европ и целом свету бар у научној теорији и пракси у стандардизацији појединачних престижних језика.

Дакле, главни циљ новоосноване српске националне културне институције „Матице ћирилице“ јесте у помоћи лингвистима како би престали да нападају  само „джаву“ за пропаст српског језика и прави помор српске ћирилице које данас у Србији у писању српског језика, по свим валидним истраживањим, нема више од десетак процената. Једини наш циљ јесте да будемо снажна подршка и лингвистима и држави да се не би више лингвисти само жалили на државу да она „не брине о језику и писму“, као да је држава плаћена специјално за нормирање језика и писма, а не и специјализоване институције лингвистике. Лигвисти још нису, после дугог сербокроартистичког квазинаучног периода схватили да држава јесте „крива за све“, али су ипак за језички стандард најпре криви они који су за то директно плаћени народним парама, а не „пољопривредна газдинства“. Ако је то неки „напад“, онда он јесте критика лунгвистичког сербокроатистичкиог марака у српској лингвистици који предуго влада.

Сербокроатистички квазилингвистички мрак у Србији и широм простора језика Срба влада и после разбијања тзв. српскохрватског језика, али само  код наших лингвста. Хрвати и сви други који користе тај лингвистички језик, давно су напустили тзв. лажну лингвистику сербокроартистику у којој је српско писмо смишљено и циљно најпре претворено у алтернативно, а онда у губитничко и то се није могло никако догодити случајно.

И само зато је основана Матица ћирилице која ће свима помагати, снажније до сада, свим институцијама, а пре свега најстаријој и најважнијој Матици српској да се једном питање писма и српске језичке норме усклади с добром праксом у Европи и свету.

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026