Драгољуб Збиљић
ОСНОВАНА МАТИЦА ЋИРИЛИЦЕ У НОВОМ САДУ

Четвртак, 29. јануара 2015.

Данас је у сали Еколошког покрета у Новом Саду, тачно у 14 сати, после шире, повремено и живахне, расправе практично, основана нова српска национална институција - Матица ћирилице. Потписима тројице представника удружења за заштиту ћиилице од данас је ојачана нова борба за спас српске азбуке ћирилице, која траје одавно. Та институција зове се Сједињена удружења за одбрану српске азбуке „Матица ћирилице“.

Остале су сада да се обаве само „техничке формалости“, припрема оснивачке седнице, записника и Статута као основних докумената за регистрацију ове нове Матице за спаас ћирилице у Агенцији за регистре. Наравно, желимо да укажемо на нека у старту сувише груба и произвољна мишљења у неиким средствима обавештавања да је то „напад на Матицу српску“, Таман посла, још нам само то треба „прикачити“ у оквиру  познатог „српског посла“.

Што се тиче Удружења „Ћирилица“, а знамо да и друга удружена тако мкисле, ми никада не бисмо „напали“ Матицу српску, готово колико нисмо никада ни помислили да „нападнемо“ нашу Српску православну цркву, јер је Матица српска нама светиња, слична Српској цркви. А ако су мислили на поједине „нежне критике“ челнике Матице српске, који су више пута кршили Статут Матице, то је нешто сасвим друго. Али „Ћирилица“ не сматра челнике Матице српске њој једнаким. Челници  одлазе и долазе, а Матица српска увк и само долази.

Наша удружења се не бве нападима ни на кога јер нисмо никаква „организација“ удружења за наопаде.

Ово се данас морало рећи да заинтересовани знају да Матица ћирилиџце никако није ни нападачка ни конкурентска институција, него је само сродничка и сарадничка институција Матици српској.

Матица ћирилице има главни циљ: да буде помоћ и подршка најпре Матици српској, па онда Одељењу САНУ за језик и књижевност, Институту САНУ за српски језик и Одбору за стандардизацију српског језика, како би се те најважније институције за плаћено чување и српског језика и српског писма извукле из тзв. сербокроатистичког лингвистичког мрака што пре, док нам нису српски језик и писмо сасвим нестали, како би српску језичку норму дорадили у складу с теоријом и праксом у Европи и целом свету.

Српска лингвистика је, нажалост, тачно 60 гпдина на збиљском сербокроатистичком беспућу све време после погубног Новосадског договора (1960), како су и неки лингвисти са факултета недавно оценили у Културном центру Новог Сада поводом расправе о Новосадском договору, и очогледно им је потребна озбиљна помоћ да из неосербокроатистичког мрака коначно изађу на лингвистичко светло које светсли у Европ и целом свету бар у научној теорији и пракси у стандардизацији појединачних престижних језика.

Дакле, главни циљ новоосноване српске националне културне институције „Матице ћирилице“ јесте у помоћи лингвистима како би престали да нападају  само „джаву“ за пропаст српског језика и прави помор српске ћирилице које данас у Србији у писању српског језика, по свим валидним истраживањим, нема више од десетак процената. Једини наш циљ јесте да будемо снажна подршка и лингвистима и држави да се не би више лингвисти само жалили на државу да она „не брине о језику и писму“, као да је држава плаћена специјално за нормирање језика и писма, а не и специјализоване институције лингвистике. Лигвисти још нису, после дугог сербокроартистичког квазинаучног периода схватили да држава јесте „крива за све“, али су ипак за језички стандард најпре криви они који су за то директно плаћени народним парама, а не „пољопривредна газдинства“. Ако је то неки „напад“, онда он јесте критика лунгвистичког сербокроатистичкиог марака у српској лингвистици који предуго влада.

Сербокроатистички квазилингвистички мрак у Србији и широм простора језика Срба влада и после разбијања тзв. српскохрватског језика, али само  код наших лингвста. Хрвати и сви други који користе тај лингвистички језик, давно су напустили тзв. лажну лингвистику сербокроартистику у којој је српско писмо смишљено и циљно најпре претворено у алтернативно, а онда у губитничко и то се није могло никако догодити случајно.

И само зато је основана Матица ћирилице која ће свима помагати, снажније до сада, свим институцијама, а пре свега најстаријој и најважнијој Матици српској да се једном питање писма и српске језичке норме усклади с добром праксом у Европи и свету.