Светислав Стефановић
СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА (2)
ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ
(1899-1943)

Приредио

Предраг Пузић

Излишне мисли

Република, 16. 03. 1921.

Ни једна држава није састав­љена из нехомогенијих елемена­та него Енглеска и Америка, и ни једна држава на свету није показала ону унутрашњу живо­тну моћ и ону спољашњу спо­собност ширења и развитка као те две велике државне твореви­не англо-саксонске расе, од којих је једна и стварна и формална република, а друга стварна република са монархиском формом владавине. Док су многе хомогеније државе латинске расе кржљавиле, дотле су ове две нехомогене англо-саксонске државе нарасле до највећих државних колоса које је досад историја записала. Хомогеност и потпуно уједначавање путем државне централизације слабило је друге; хетерогеност, са тежњом координације у систему државне децентрализације, снажило је њих.

Не може се само државотворним особинама англо-саксонске расе приписати огромна способност развитка њених државних творевина. Него може бити и тој околности што су и Енгле­ска и Америка постале из најхетерогенијих елемената, где се један расни елеменат морао такмичити са другим и навићи се да, борећи се за слободу и право свога сопственог развитка, поштује слободу и право и других на живот и на развитак. Ни тешке спољашње и унутраш­ње кризе, ни страсне унутрашње политичке борбе - нису ометале, него баш на против помагале су јачање тих огромних државних организама. У великим потезима то је тријумф људске слободе над ропским инстинктима, то је тријумф самоу­праве над организацијом власти и савлађивања; то је тријумф широких човечанских идеала над ускошћу национализма и шовинизма. То је, најзад, на крају крајева, тријумф мудрости и разума људског над ниским инстинктима човека - гомиле или човека - оруђа.

Док се друге државе градиле и још се граде на сили, на власти инстиката, на распаљи­вању или угушивању страсти - дотле се Енглеска и Америка градиле и држе се и расту, тако рећи, на темељима мудрости, разума. У свима другим државама видите владавину често најапсурднијих и најнеумеренијих страсти, победу, често, нај­нижих инстиката гомиле, мржње, осветољубља, жеље за угњетавањем што европски свет води из кризе у кризу, дотле ћете у Америци и Енглеској увек на крају крајева видети власт и победу разума, осећање мере која најзад доведе до равнотеже сила. Ако је незадовољство и отпор од доле сувише нарастао, ви у Европи обично гледате рашћење беснила властодржаца, пооштравање мера насиља, јачање реакције, што, на крају крајева, доводи до катастрофе и револуције - у Америци и Енглеској види­те, у таквом случају, мудро и опрез­но попуштање стеге, олакшавање притиска, што спасава земљу од потреса и доводи до једне више и шире хармоније међу људима и сталежима. Пред опа­сношћу да се распадне царство, под ирском револуцијом у јеку, Енглези имају довољно политичке мудрости и довољно државничке смелости да Ирској дају Хинрул, да Индији нуде аутономију - и не треба бити видовит па моћи појмити да је то једини прави пут, јер је то пут разума.

Реванш, освета робова, диктатура, право победиоца! - то су лозинке разних европских држава и државотвораца. Поштовање грађанских слобода, ширење самоуправе, подизање народа к слободи кроз самоуправу - то су девизе државног живота Америке и Енглеске. Европа још, може се рећи, сва пати од страха од слободе, у свима државама постоји тај страх од нечије слободе, споља или изнутра, у Енглеској и Америци тај страх не постоји - ­тамо је слобода услов живота. У Европи  се слобода још свуда сматра као отров, опасно пиће - у Енглеској и Америци она је хлеб насушни. Европа је још сва у власти варвара, Европа још није земља слободних грађана. У Европи још сви хоће да владају над другима, и још се нико није научио да влада над самим собом. Европа је још сва земља власти и нигде није зе­мља самоуправе.

Европо, ја те не волим!

Есхаезијо, за тебе је све ово што говорим излишно. Ти ниси још ни у Европи. Ти си на Балкану, и Балкан је твоја перјаница. Носи је и поноси се њом, а пусти нас излишне да се стидимо и тебе и твоје перјанице.

Наставиће се.