Политика, 14. фебруар 2014.
 

Књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића о Првом светском рату, биће објављена на енглеском, немачком и руском, а можда и на кинеском.

У Српској књижевној задрузи представљена је књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића „Србија у Великом рату 1914–1918” (кратка историја), коју су објавили СКЗ и Београдски форум за свет равноправних. О књизи су говорили епископ бачки г. Иринеј, Живадин Јовановић, Михаило Војводић, Милош Ковић, Александар Животић и аутори, а одломке из дела казивао је Срба Милин.

Епископ бачки г. Иринеј благословио је скуп и рекао да је недавно био у Немачкој и Аустрији и видео велики број обимних књига о Првом светском рату, али је мало наслова који се слажу с нашим виђењем почетка Великог рата. Зато је значајна свака књига о овом периоду наше историје, али би их ваљало превести на светске језике, како би се чула и наша истина. Живaдин Јовановић, из Београдског форума за свет равноправних, потврдио је да се књига већ преводи на енглески, немачки и руски, а велика је вероватноћа да ће бити преведена и на кинески. Реч је о изузетно вредној књизи, која охрабрује и упозорава. Има смисла борити се за истину, упркос великим лажима којима се покушава ревизија историјских чињеница.

И Михаило Војводић се слаже да је ово година у којој ће бити покушаја да се промени истина о Првом светском рату. Књига „Србија у Великом рату 1914–1918” заснива се на историјским чињеницама. Припадници Младе Босне, на окупираној земљи, борили су се за слободу. Војводић је, такође, указао на велику помоћ Русије у Првом светском рату, нарочитo цара Николаја II, и рекао да он заслужује споменик у Београду.

Милош Ковић наглашава да су књигу писали професионални историчари, али веома популарно, како је то некада писао Владимир Ћоровић. Књига нуди резултате српске историографије, од Берлинског конгреса до краја Првог светског рата, а коришћена су и кључна дела европске историографије. Како се приближавамо датуму почетка Великог рата, истиче Александар Животић, оживљавају расправе о узроцима почетка Првог светског рата, и улози Србије у свему томе. Књига „Србија у Великом рату 1914–1918” на јасан начин указује на стварне узроке почетка Великог рата. Књига је писана лепим језиком, изузетно је прегледна и нуди јасне одговоре о улози Србије у отпочињању Првог светског рата.

Обележавајући стогодишњицу почетка Првог светског рата, кажу аутори, човечанство ће, надајмо се „клекнути” пред милионским жртвама до тада највећег ратног обрачуна у светској историји. Да ли ће и како у том тренутку размишљати о историјском контексту у којем су положене – друго је питање. Историчари посвећени темама XX века то свакако морају учинити. Тим пре што већина процеса дугог трајања и сложеног карактера, који су испунили прошлост XX века, утичући и на свет данашњице, исходишну тачку имају у Великом рату 1914–1918. године.

Да ли ће се глас историчара чути у јавности или бити „угушен” политичким интересима центара моћи за променом историографске слике Првог светског рата; у којој ће мери научно бити у могућности да се у креирању свести савременика супротстави ненаучном; да ли ће звуци труба и бубњева, карактеристични за почетак рата, узнемирити почивше или пробудити разумевање нових генерација; хоће ли жртве велике несреће још једном бити понижене и убијене – тешко је у овом тренутку рећи. Савремена историја, кажу аутори, већ дуже време налази се под ударом ревизионистичке историографије, која под утицајем политике и њене потребе поништава постојеће знање о прошлости, захтева промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора намеће и прилагођава закључке, истрајава на радикалном обрту и истраживању прошлости.

Ревизионистички „удар” оспорава чињенице, а преко њих и минуле догађаје, појаве и процесе. Нападом на научни метод обесмишљава се постојеће „друштвено сећање”, доводи у питање сврсисходност историјске науке и потире моралност историографске дисциплине. Највећим делом, то је последица промена у политици и друштву с краја XX века, које су оставиле дубоке трагове и на размишљања о претходним временима.

З. Радисављевић

Србија у Великом рату 1914-1918

Београд 2014, стр.298

          Српска историографија баштини богато и поуздано знање о историји Првог светског рата и месту Србије у том великом светском обрачуну. За историчаре који су о Великом рату писали непосредно по његовом окончању, попут В. Ћоровића, Ј.М. Јовановића или Ж. Павловића, изучавање те значајне теме истовремено је значило аргументовано укључивање у исполитизовану расправу европских политичара, војника и научника о одговорности за рат и прилику да се на изазове времена одговори поузданим знањем  до кога се дошло истраживањима изворне грађе похрањене у фондовима и колекцијама домаћих и страних архива. У деценијама које су следиле знање о историји Првог светског рата је неслућено увећано. Уз изучавање војних операција пажња историчара је посвећена ратним циљевима, политичким процесима, страним утицајима, привредним темама, значајним актерима рата, жртвама. Ту мозаичну слику Великог рата умногоме су својим трудом „попунили“ и историчари који су истраживали и писали у нашој средини, попут А. Митровића, М. Екмечића, Д. Живојиновића, М. Војводића, С. Скока, П. Опачића, Ђ. Станковића.  Посвећујући велики део свог стручног живота теми Великог рата та се генерација историчара- научника  супротставила идеолошкој слици прошлости и настојањима да изучавање и стицање знања о Првом светском рату буде потиснуто и обезвређено новим ваннаучним тумачењима која је после Другог светског рата наметала партија на власти. Страсвена истраживања и критичка мисао у основи су историографског резултата до кога је та генерација историчара досегла и тако будућим истраживачима завештала богато историографско дело и огромно знање.

          Данас, уочи обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, суочени смо са новим „ударом“ ревизионистичке историографије, која под утицајем политике и њених интереса поништава постојеће знање о прошлости, врши промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора пристрасно намеће нову слику епохе Првог светског рата, његових узрока и повода, виновника и жртава, пораза и победа, последица и резултата. Ревизионистички удар „брише“ друштвено сећање, оспорава чињенице, а преко њих и минуле догађаје, појаве и процесе, поништава метод историјске науке, обесмишљава улогу коју историчар има у друштву. Таквим тенденцијама, увек присутним када постоји политичка воља да се манипулише истином о прошлости,  друштво се једино може супротставити ослоном на знање, које никада није коначно. Књига Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, чији су аутори М. Радојевић и Љ. Димић, на том је трагу. У питању је синтеза прибраних знања која баштини превасходно српска, али и савремена европска историографија о Првом светском рату и улози коју је Србија играла у годинама 1914-1918.

          О интересовањима аутора речито сведочи композициони рељеф монографије који поред предговора чини шест маркантних поглавља и закључак. У првом поглављу, насловљеном Од Берлинског конреса до Сарајевског атентата,  представљен је историјски контекст унутар кога је Србија остварила свој државни, политички, војни, економски, културни успон. Такође, указано је на сложени однос младе балканске земље, каква је била Србија, са европским царевинама, Немачком и Аустроугарском, које су у настојању да посегну за светском моћи и досегну статус империјалних сила тежиле рату, планирале га и биле његови виновници. У другом поглављу монографије Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, обрађен је почетак Великог рата. Посебну пажњу у том делу текста аутори су посветили Сарајевском атентату и Јулској кризи, стању на европским фронтовима, великим биткама и победама које је Србија остварила у 1914. години, односу са савезницима, сазревању државног програма Србије. Наредна два поглавља књиге посвећена су ратним 1915. и 1916. годинама. Пратећи општи контекст ратних дешавања на европским фронтовима аутори су у наведеним поглављима темељно обрадили месеце мира и рата у 1915. години, повлачење преко Албаније и опоравак српске војске на Крфу, прилике и свакодневни живот у окупираној Србији, успостављање Солунског фронта и прве операције на том ратишту, државно-правни континуитет Србије. У петом и шестом поглављу указано је на велике ратне преломнице из 1917. и 1918. године, „проговорено“ је о Србији „с обе стране фронта“, југословенском компромису српске државе, оствареном учинку политике и дипломатије, унутрашњим политичким приликама и спољнополитичкој позицији земље, улози војске и пробоју Солунског фронта. У закључном делу текста обрађено је југословенско уједињење и рад Конференције мира у Паризу чијим је одлукама Велики рат завршен.

          На страницама киге Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја могу се пратити ослободилачки напор и херојски подвизи путем којих је српски народ сачувао своју државу и на крају Првог светског рата учинио да она прерасте у нову југословнску краљевину. Проблеми са којима се у тим годинама српски народ суочавао, како показује и ова студија, најчешће су по обиму и својој сложености премашивали његову објективну снагу, претили пропашћу, тражили непримерене  жртве, али му и омогућили да обезбеди часно место у историји савремене Европе.

Напомене:

У припреми су издања књиге на енглеском, немачком и руском. Издавачи су Београдски форум за свет равноправних (beoforum@gmail.com)  и Српска књижевна задруга, Београд.  Покровотељ издања је Фонд дијаспора за матицу.
 

У КАМБЕРИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА О СРБИЈИ У ВЕЛИКОМ РАТУ

 У аустралијском Ратном меморијалу у Камбери одржана је комеморативна академија под насловом «Србија у Великом рату  - аустралијска сведочења» у оквиру које је  промовисана књига «Србија у Великом рату 1914 -1918» , аутора проф. Мире Радојевић и проф. Љубодрага Димића, на енглеском језику. Пред 180 гостију из научно-културног живота Аустралије и српског расејања, о књизи је говорио историчар Младен Спасић. Присутни су показали велико интересовање за књигу, о чему говори и чињеница да је први контигент од 100 примерака ове књиге практично разграбљен.

На овој свечаности представљена је и публикација о Стели Мајлс Франклин и њеним записима са Солунског фронта, под насловом «Шест месеци са Србима».  Изложена је и униформа српског војника из Првог светског рата која ће остати као стални експонат у Ратном меморијалу.

 Издавачи књиге «Србија у Великом рату 1914- 1918» су Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, а покровитељ је Фонд дијаспора за матицу. За мање од шест месеци књига је доживела два издања на српском језику и по једно издање на енглеском, руском и немачком језику, што представља јединствен издавачки подухват. Сва издања биће представљена у суботу, 1. новембра 2014. године, на Међународном сајму књига, штанд Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Хала 1А.

Информативна служба Београдског форума

Београд, 27. октобар 2014.