Редакција
Искасапљен па прећутан песник
Ристо Кременовић
После више од пола века објављене су у Бањалуци сабране пјесме „Смрт своју преболео“ песника Риста Кременовића који је искасапљен у Загребу 1960. па прећутан, годину дана пре Бранка Миљковића, и за њихову смрт није нико одговарао.
”Ноћ дугих ножева” још траје на Загребачкој цести...
На нашем сајту објављујемо само три, од зоставштине од 176 песама које су сачувала његова браћа.
У наредном издању часописа на папиру посветићемо му целу рубрику ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ.
Ристо Кременовић
У З А В И Ч А Ј У
Цвјетају дланови поља.
Заодјели су се стидљиви врбаци
и поточићи весело пропјевали
као бећари на пољу.
Небо за капу задјело
неколико бјелоруких облака
па пјева шевиним цвркутом.
Да ли ичије руке сањају о мом доласку?
Јесу ли траве заборавиле увреде?
Да ли ће трешња ранка процвасти
сусретима?
Једном сам изгубио очи у овом шумарку
што се огрнуо прољећем.
У лишћу сам заборавио дланове,
нечија марама опила се росом,
нeчије стадо дуго је у житу било.
На плот се попео велики црвени пијетао
и зажелио ми добродошлицу са:
«Кукурику».
Март 1955.
ПОДНЕ
Под глогом дријема тишина.
Из крчага неба
котрља плаво вино.
Негдје звецка ланац
шевиног цвркута
и бијели кос
звиждуће бећарске пјесме.
Јули 1955.
НЕДОПЈЕВАНО
Кажеш себе,
а ипак кажеш мало
и осјећаш
требало је још нешто рећи;
задња ријеч се измигољила
и остало је празно
па боли
а лијека нема.
Септембар 1955.
Коментари