Велиша Кадић
Ћирилици су у Црној Гори пресудили …

Вечерње новости | 20. април 2015.

Ћирилици су у Црној Гори пресудили на Одбору за просвету представници режима одбијајући предлог групе опозиционих посланика да се усвоји закон о заштити тог писма

У ЦРНОЈ Гори је дошло коротно време где једино покојници имају право на ћирилицу! Након насиља над науком, српским језиком, његовим именом и скупштином, језичком истином, историјским писма. Са вртањем државе 2006. загрмело је у српски језик и ћирилицу. Новоформирани црногорски промовисан је као службени (државни) језик, а српски, хрватски, бошњачки као језици у службеној континуитетом и наслеђем, стигло се до дна. Ћирилици су ових дана пресудили на Одбору за просвету представници режима одбијајући предлог групе опозиционих посланика да се усвоји закон о заштити тог употреби. Црна Гора је тако постала јединствена држава у свету у којој службени језик није у службеној употреби, а језици у службеној употреби нису службени!
Сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, путокази, државни обрасци, рачуни за струју, комуналије исписани су латиницом. И комуникација државе и грађана одвија се на латиници. Лепо је приметио професор Веселин Матовић да је латиница постала "латиногорица"! Јер је овде писмо постало национална, језичка, политичка, идеолошка, па и естетска детерминанта. Српским језиком и ћирилицом писани су многи стари споменици на простору данашње Црне Горе, почев од Немањића, преко Балшића, Црнојевића, Петровића. Ту је и Његош коме режим хоће да "узме језик"!
Ћерање ћирилице пада у часу офанзиве власти према НАТО и ЕУ, када се "заборавља" да Европа којој стреме прихвата ћирилицу. Постоји земља Бугарска која је чланица Европске уније, као и Македонија која такође жели да буде део тог друштва. Обе имају државно писмо ћирилицу, и то Бриселу не смета. У Црној Гори је друга прича.

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026