Ратом Будни
Званично саопштење за јавност

Штокхолм, 2015-05-31.

Званично саопштење за јавност: с Вечери сећања поводом 70 година пробоја последњих заточеника Јасеновацког система хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, одржане у Штокхолму

На дан Светог новомученика Вукашина од Клепаца 29. маја 2015. године у препуној конференционој сали Радничког универзитета у Штокхолму - АБФ, одржано је Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома.
Програм комеморације је био приређен искључиво за шведску публику која је веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату.
Програм је отворен изложбом Страдања јасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара, као и награђиваним докуметарним филмом ЈУСП Доња Градина истог аутора, са називом "Чиста крв", који говори о јасеновачком логорашу, живом сведоку, Јеврејину Цадику Данону - Брацу.
Такође је приказан одломак из интервјуа проф др Жарка Видовића, ауторке Јелене Миле, глумице и продуцента. Прича данас пензионисаног историје цивилизације професора Видовића, који живи и ради у Београду, почиње у Сарајеву, где је тада као млади студент био ухваћен и пребачен у логор у Јасеновцу одакле га Немци извлаче ’42 и шаљу на принудни рад градње путева на крајњем северу Норвешке. Захваљујући Норвежанима Жарко бежи ’43 за Шведску. Током свог кратког боравка у Шведској наставља да студира на Унверзитету у Упсали где му се родила и ћерка Зага.
Проф др Видовић није могао присуствовати овој комеморацији у Штокхолму, али је зато публику у поздравила његова кћерка Зага Грип која је свога оца први пут упознала пре 8 година у Београду. По свом првом и једином повратку из Шведске 1947. у тадашњу Југославију, власти су Жарка ухватиле и забраниле сваки излазак из земље и сваку комуникацију с иностранством, тако да је и Зага расла у потпуном незнању о свом биолошком оцу.
Међутим, највећу пажњу Швеђана је привукло предавње директорке Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation из Лондона, Драгане Мијатовић Томашевић, одржаног на енглеском језику. Госпођа Мијатовић-Томасевић је својим прецизним објашњењима о разлици између усташке и наци-фашистичке идеологије ставила јасно до знања да није било фашистичких жртава у НДХ током Другог светског рата, него хрватског клеро-нацизма. Уз представљање своје књиге такође је објаснила важан значај и улогу Ивана Ханса Мерца, пионира ’Католицке акције’, који је усташком режиму био највећи духовни идеолог. Уследио је пљусак питања већином изазваних огорчењем шведске публике која није знала нита о Јасеновачком систему хрватских концетрационих логора за истребљенеј Срба, Јевреја и Рома, а још мање о идеологу "Орлова/Крижара", Ивану Хансу Мерцу. У току вечери се први пут на сцени чуо текст исте ауторке Томасевић- Мијатовић, објављен у престижном торонтском часопису "Људи говоре", под називом ”Писмо мајци”, које је казивала драмска уметница Јелена Мила.
Целокупан материјал с овогодишње комеморације у Штокхолму, на захтев шведског Института за проучавање живе историје (Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation) биће свечано предат овој институцији која се бави демократијом и људским правима користећи искуства историје као науке за будућност.
За идућу годину је ваћ најављено предавање предсједника Међународне комисије за истину о Јасеновцу, проф др Србољуба Живановића, истакнутог научника у области антропологије, палеопатологије и медицине.
Овој свечаности, која се по пети пут одржава у Штокхолму, са територије бивше Југославије присуствовао је амбасадор Србије Душан Црногорчевић, јеврејска породица – преживеле жртве холокауста др Јован и Дина Рајс, као и свештеници храма Светог Сава, Душан Раковић и Арсеније Гардовић.
Комеморацију у сарадњи организовали:
Биро Републике Српске у Шведкој (НВО), Фондација Царица Јелена, АБФ Штокхолм, Амбасада републике Србије у Краљевини Шведској, као и Српска православна црква, Црквена општина Свети Сава - Штокхолм.

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026