Антологија Архитектуре и Цивилизације архитекте Александре Мокрањац

Одувек су антологије и хрестоматије имале посебно место у библи-
отекама читалаца посвећених одабраним темама. Ништа мање и да-
нас посежемо за овом врстом литературе, поготово у приликама ка-
да нам још у наслову аутор указује на аспекте који нас нарочито
занимају или нам се учине привлачним.
Управо такву књигу конципирала је и уобличила Александра
Мокрањац, дипломирни инжењер архитектуре пројектантског
смера. Избором појмова Архитектуре и Цивилизације фокус је
јасно на нечему што спаја ова два тежишта, доводећи их у везу па
и ону судбинску. Стога овакав наслов, разуме се, побуђује ишче-
кивања расплета и разјашњења на оба краја најављених садржаја.
Напетост појачава већ и сама чињеница да су оба насловна пред-
мета носиоци слојевите садржајности и да нас сваки понаособ, а
тим више и њихова експлицитно најављена релација, упућује на
разноврсна сазнања и уз то на различите врсте и начине присту-
па и размишљања. С једне стране – о овим темама не може бити
ни помена без проверених и поузданих података и чињеница, а с
друге, у области смо могућих вишеструких читања, те одлучује
угао гледања, оптика, умеће мишљења и имагинација која пода-
так и поступак коначно заодева и осмишљава.
Наведени приступ управо сусрећемо у збирци текстова Алек-
сан-дре Мокрањац о градитељским искуствима сагледаним у
светлу чињеница из одговарајућег историјског контекста. Чиње-
нице су к томе проткане и нитима вишеструких утицаја који про-
жимају и време и догађаје у којима се збивају, а које аутор распли-
ће показујући своју прецизну упућеност, смисао и умеће читања
и повезивања догађаја, уз завидну списатељску вештину.
Антологија је структурирана у неколико тематских потцели-
на. Осим приступног записа и уводног обраћања презентираног
у видy ауторског creda, очекују нас две групе текстова. У првој,
под заједничким насловом Хрестоматија о граду – налазе се тек-
стови посвећени универзалној теми настанка и развоја човекових
насеобина од палеоархитектонских иницијала, преко протоан-
тичких урбаних творевина и градитељских сведочанстава до гра-
ђевина и градова из нововековног цивилизацијског успона, а по-
том и оних преосталих из турбулентних периода предмодерног и
модерног доба и њихових контроверзних наизменичних блиста-
вих подвига и посртаја. Другу групу текстова, прикључених на
поменути матични тематски ток, чине две потцелине ситуиране
ближе нашем завичајном простору. Једна од њих тиче се настанка
и развоја вароши (појам из етнокултуролошких извора Балкана),
а други је тема о елементима војне архитектуре са фокусом на при-
каз динамичног и драматичног развоја слојевитих обриса Београд-
ске тврђаве.
Основни концепцијски став аутора текстова ове антологије је
– да архитектура, не само што сведочи о духу места и времена на
ком и у ком непосредно настаје, него сведочи и о универзалним
законитостима својственим човековом поимању света и његовом
трагалаштву непрекидно испољаваном у свим његовим нарашта-
јима. С друге стране, уверљивом аргументацијом аутор показује
да архитектура није само пука последица него и агенс збивања
који у великој мери обележава и обликује дух места и времена, а
тиме и дух самог човека на историјској позорници. У овом узврат-
ном утицају, некад јасном и веома читком, а понекад запретеном
у мање прозирним слојевима миленијумске прошлости, пратимо
појединачна поглавља антологије која се слажу у целовиту, узбу-
дљиву сагу о Архитектури у цивилизацијском току и развоју.
Водећи нас кроз хронологију градитељских искустава аутор
нам приказује њихову разноврсност, богатство облика и варијаци-
ја у динамичној, неретко вртоглавој сукцесији, смени традици-
ја и њихових мотивација. Напоредо, архитект-писац предочава
нам готово идентичан градитељски кőд који се уочава у повоју
цивилизације као и у свим потоњим периодима, ништа мање до
наших дана: утилитарни смисао, практични менталитет, готово
увек је нераздвојан од потребе за симболизацијом – оглашава-
њем дубље значењских порука путем градитељског чина. Очито,
у природи је човековог духа да повезује елементарне потребе са
оним које се тичу његових суптилнијих егзистенцијалних нивоа
и планова.
Странице антологије Александре Мокрањац исписане су са
интелектуалним набојем и ерудицијом каква се, објективно, рет-
ко среће, уз то завидном књижевном вештином. Наративни ток
ослања се на широк и разуђен круг знања са кога се покрећу раз-
мишљања и изводе закључци. Методолошки кључ, употреба ли-
тературе и техника блиски су научном поступку али се одмах иза
почетног фонда неспорних података и чињеница наилази на до-
пуне, фине рефлексије и дигресије блиске артистичкој, поетичкој
форми изражавања. Позитивним чињеницама додају се интер-
претације и повезивања која сировом податку дају на замаху и
убедљивости. Тако читалац бива са информативног слоја увучен
у експресију писца и специфичан емотивни набој преко кога се
указују естетска својства те тиме и додатне вредности текста.
Штиво пред нама несумњиво тематски попуњава празнину у
области оскудној изворно веродостојном и преведеном литерату-
ром. На садржинском и методолошком плану ова књига показује,
да када је реч о развоју архитектуре и цивилизације – а зашто не и
других области – могућ је – а и пожељан истовремени приступ са
научних и са уметничких позиција, односно и са очигледно мо-
гућих заједничких, за овог аутора, очито недељивих платформи
и гледишта.
Извесно је да ће Антологија Архитектуре и Цивилизације
архитекте Александре Мокрањац имати свој простор и круг чита-
лаца, оних заинтересованих за општа питања историје и разво-
ја културе и уметности, као и оних којима ће бити потребна бли-
жа упознавања, продубљивања и обједињавања знања из уже
области и појединих тема Архитектуре и Историје којима је књи-
га посвећена. Најзад, зар њен поднаслов не истиче да је реч о “ми-
нимуму знања” које би у одоносу на Архитектуру и Цивилиза-
цију требало да има сваки “становник или симпатизер српског
говорног подручја”. Нека се ова сугестија и лепа жеља макар
делимично остваре, биће то велика корист и за становника и за
симпатизера, а и права надоканда за списатељски труд као и из-
давачки подухват у целости.