Др Добросав Никодиновић
Споменик Стефана Немање у Новом Пазару

 

Председниче Владе Србије, господине Александре Вучићу,

Удружење ”Рас” из Новог Пазара урадило је бисту Великог жупана Стефана Немање за споменик у Новом Пазару још 2002. године. Бистa је дело вајара Коље Милуновића. Општинска власт Новог Пазара, односно Расим Љајић, већ 14 годинa не дозвољава да српски народ постави споменик Стефану Немањи у Новом Пазару, у улици Стефана Немање број 2, испред зграде општине Нови Пазар. Подносили смо општини Нови Пазар више захтева за дозволу. На одговор нашег последњег захтева за дозволу чекали смо 7 година. Одбили су нас с образложењем да би биста ометала пешачку комуникацију. За ових 14 година ниједан  градоначелник Новог Пазара није хтео да нас прими на разговор јер, једноставно, третирају нас као да нисмо грађани Општине Нови Пазар, нисмо њихови. Тужили смо Општину Нови Пазар  Управном суду у Београду који је пресудио у нашу корист, али 2 године чекамо да Општина поступи по пресуди Управног суда. Иза свега стоји Расим Љајић. Нажалост ни Ви, председниче Владе Србије, нисте одговорили на нашу молбу да интервенишете да се овај споменик постави, као ни претходни председници Влада Србије, ни председници Републике Србије: Коштуница, Тадић и Николић. А Нови Пазар није у Албанији, већ у Србији, чији је председник Владе Александар Вучић, а  Расим Љајић њен министар и подпредседник Владе више од петнаест година.  Ви хоћете да Србија уђе у Европску унију, а део Србије, Рашка област, још је под османском влашћу и даље се непрестано врши исламизација, још од 14. века, а њен председник Владе је поданик султана Расима Љајића.

Шта да кажемо на то? Било шта и било како, све што кажемо није ни довољно ни претерано. Ништа не може да опере образ Српској влади јер је ниско пала и дрхти од османског историјског страха. У Рашкој области Србија није суверена. Срби Рашке области се осећају као права турска раја, без ичије заштите, напуштени и од Владе, и од СПЦ, и од културне и научне елите Србије а, изгледа,  и од самог Господа Бога. У Србији влада безакоње, самовоља и страх од силе којекаквих владиних чиновника. Стидео бих се да сам на Вашем положају председника Владе Србије, а Ви се тиме поносите и то, сваком приликом, без зазора истичете.

Ви подижете монументални споменик Великом жупану Стефану Немањи у Београду, уместо да тај Споменик подижете у Немањином Расу, његовој престоници. Стефан Немања никада није ногом крочио у Београд у  својих 87 година. Једини Не-мањић, краљ Драгутин, чукунунук Немањин, живео је у Београду у 13. веку. У Београду подигните споменик краљу Драгутину, а Стефану Немањи поставите споменик у Новом Пазару, који је друго име за потурчени Рас, престоницу Српске државе која се звала Рашка, и прекините правно насиље над Србима Рашке области. Ослободите је од османске власти. Ви нити знате историју српскога народа, нити поштујете претке српскога народа, а хвалите се блиставим знањем. У ствари,Ви само показујете да сте жедни славе. Чак отимате од убогих, гладних  и онемоћалих пензионера да градите Скадар на Бојани, односно да би фасцинирали сами себе. Србија је у општем хаосу и расулу, а један од протагониста тог хаоса и расула сте Ви са својим дисхармоничним, хаотичним владњем. Окрените се око себе и видите како народ стење у блату беспућа под вишедеценијском бедом коју сте Ви увећали. Али Ви за тако нешто нисте способни, Ви видите само себе. Ср-бијом влада невиђено властољубље и самољубље. Престаните да гледате само свој лик у огледалу и тражите да Вам оно потврди Вашу умишљену величанственост, а не знате ни ко је Стефан Немања. Подижете му споменик пред својом канцеларијом да  би се дивили самом себи, а не највећем сину српске историје и српског народа. Чак славите Дан Државности Србије који то није. Бришете хљаду година историје српског народа, са свом Немњином Рашком, велеучени, залутали сине Србије. Ви не видите да Вам османизам вршља по Србији и само што није завео чифчијски рајински систем у Рашкој области.  Престаните да у јавним наступима спомињите турски окупаторски израз ,,санџак'' за свету Немањину Рашку. Рашка област се реисламизира пред Вашим очима и очима милиона Срба који не знају да виде оно што гледају. Да није манастира Ђурђевих Ступова, Сопоћан, Милешеве и древне Петрове Цркве, ни један намерник не би рекао да се налази у Немањиној Рашкој, већ у османској Турској. А и Ви, вајни председниче Владе Србије, од бљеска сопственог влас-тољубља који Вас заслепљује 24 сата свакодневно, не видите рајински живот обесправљених Срба у Србији. Видите ли Ва-шу улогу у томе – свесно жмурите пред истином!  Своју немоћ и неуспешност владања правдате туђим грешкама. Па зар Ви нисте ту да те грешке отклоните а не да се правдате туђим неделима и то невиђеним баналним начинима. Вама није допуштена ни једна ружна реч, ружење било кога, ни п окоју цену не смете увредити народ. Ваше понашање је скандалозно, ваше владање је запрепашћујуће. Ви сте у хаосу, остаћете упамћени као најмалигнији председник Владе Србије, који сможди Србију својим незнањем, страсним властољубљем и превеликим сопственим страхом. Сами себе лажете да вешто пливате измећу Истока и Запада, а уствари гурате Србију у колонијалну зависност и потирете њен суверенитет.

Ово Вам говорим, не да Вас увредим, недај боже, већ да Вам кажем да Вас Ваше огледало лаже, искривљено је, подражава гротескне одразе диносауруса. Оглеало истине је овај срамни случај споменика Стефана Немање у Новом Пазару. Била би трагична грешка ако закључите да је ова прича националистичка фабула српског националисте. У том случају било би нам јасно да ништа нисте схватили. Ви проблем Рашке области заобилазите у широком кругу, жмурите пред њим.

Погледајте Србију са земље. Прво, нахраните гладни народ, мегаломане, а не да  правите Скадар на Бојани, као Проклета Је-рина. Она је то радила из нужде, а Ви из обести или нечег још горег: арапским тарабама закљањате древни Драгутинов Београд. Подиже-е монумент Стефану Немањи на погрешном месту, а бацате његову бисту коју су 'османлије' 14 година утамничили у њихов подруму. Срљате у Европу да би јој гладни српски народ прао судове. Ни актуелни контејнерски конзументи Европе више немају шта да нађу њеним у контејнерима. Зар је могуће да сте толико обневидели, жалосни мој председниче, или Вам је опијум власти у Вашим властољубивим халуцинацијама толико искривила слику стварности у којој народ под бедом стење, а Ви гуслате ли гуслате ”јуначке песме” о самом себи. Освестите се. У Србији постоје и живе и други људи, сим свуда присутног Александра Вучића. На све стране букти социјална и демографска патологија, породице се у крви истребљују, патолошке понуде на сваком кораку, у свим институцијама и на свим нивоима. Србија  се не обнавља, стари и одумире, месечно више од 2500 становника Србије умре но што се роди, А Ви ни реч о тој страхоти. Прогутали сте језик који je спреман на ружење.  Престаните да верујете сопственим лажима, док обичан свет Србије одавно верује само својим здравим очима, а не заблуделом Вучићу. Не заваравајте се  бучним  лавежом Ваших паса из Вашег дворишта како би зарадили коску са вашег стола. Сутра, кад Вас снађе суноврат, истом жестином ти пси лајаће и на Вас. То је правило псеће природе, уједају само за грло и срце.

Моја намера, маколико изгледала цинична, невероватна, најдобронамернија је и без лажи. Лековита је: отвара очи заблуделим и престрашеним. Одиграј коло до краја, бабо, платила си.

Председниче Владе Србије,  господине Александре Вучићу, Срби Рашке области од Владе Србије захтевају:

-да прекине чтрнаестогодишњу срамоту Србије и постави Споменик Стефану Немањи у Новом Пазару, у улици Стевана Немање број 2, на простору градског трга испред зграде општине Нови Пазар;

-да прекине правно насиље и чиновничку самовољу над Србима Рашке области и врати им самопоштовање и одузету рав-ноправност са осталим грађанима Србије;

-да Вашим службеницма, па и министру Расиму Љајићу забрани да у званичним и јавним наступима употребљавају турски израз ”санџак” за свету Немањину Рашку, сада Рашку област, чиме исламизују свест грађана Србије, подстичу их на сепаратизам, заговарају турску баштину у Србији. Турци су давно укинули све санџаке, тај израз је непознат у свету, а у Србији се промовише у намери да буде име исламске државе!

Уверени да ћете наше захетеве са задовољством испунити,  с дужним поштовањем Вас поздрављамо.

 

 

Др Доброслав Никодиновић,

председник Удружења ”Рас”, Нови Пазар

Улица Омладинска 44

063 640 746

dnikodinovic@yahoo.de

Коментари

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026