Ваан Терјан
Ваан Терјан
* * *
За далеком земљом Наири сневам
Као за царицом нежном, ја – њен роб.
Али зар а успаванку да јој певам
И у царски да је спустим гроб?
И зар да свој поглед опустошен
Ка њеној руини пружам као мач,
Да уместо ње љубим јој мртву сен,
Место њених речи да слушам њен плач?
Препевао Милан Николић
Естонска песма
Кад, уморну, живот те озлоједи,
Тад врати се, себе мени доведи:
Болно срце само тобом дисаше,
Неће те мучити, то би да искаже.
Насмеши л се теби судба сладосно
И туђинци поздрав шаљу радосно,
Можда и ја твој усуд, драга, платићу,
Ипак дођи, врати се, позлатићу.
Ако судба бездушна пак ревносно
Заледи ти срце патњом несносном,
О, знај, душу сломиће ми напола
та жестока бољка твога разбола!
Препевала Злата Коцић
Коментари