Бабкен Симоњан
Књижевност као огледало јерменског бића
Уводна реч
Животом је одавно проверено да је судбина књижевности сваког
народа условљена специфичношћу његове историје. А историја
јерменског народа пуна је перипетија великих контраста, траги-
зма и истовремно херојских догађаја. Нашавши се на раскршћу
између Запада и Истока, Јерменија је од давнина била јабука раз-
дора између великих држава Азије и Европе. Управо због тога,
једна од карактеристичних особина јерменског народа је слобо-
дољубивост, јединство и независност нације. А то се одржава
кроз древне усмене спевове, легенде, народна и епска казивања,
као и кроз многобројна уметничка дела из периода писмености,
након стварања јерменске азбуке почетком петог века. Месроп
Маштоц, творац јерменског писма, био је свештеник Јерменске
апостолске цркве и просветитељ. Он је утемељивач јерменске пре-
водилачке школе. Њему припада први превод Соломунових при-
ча из Библије чија прва реченица гласи: Да се познаје мудрост и
настава, да се разумеју ријечи разумне.
Књижевност која је створена на јерменском језику пре ствара-
ња националне азбуке није доспела до нас. Она је највероватније
нестала приликом преласка Јермена у хришћанство 301. године.
Али, као сведочанства богатства јерменске културе из античког
доба, историја је сачувала неоспорне доказе: предивне храмове,
непоновљиве хармоније архитектурних форми, многобројне ле-
генде, митове, епска казивања, од којих су многи постали извор
за проучавање старе историје Јерменије.
Након тога, кроз векове развоја, јерменска књижевност је из-
ражавала национални и слободарски дух народа. То је посебно
истакнуто у “Историји Јерменије” историографа из 5. века Мов-
сеса Хоренација, у епу “Сасунци Давид”, у делима средњовеков-
не јерменске поезије, предивним песмама ашуга (ашуги су слич-
ни гусларима) који су били блиски народу и њихове песме су до-
пирале до људи, а при том су се тицале њихових свакидашњих
брига и маштања. Те традиције су се преносиле с колена на ко-
лено, али се у условима одређених околности развијала умет-
ничка структура дела не мењајући при том суштину. Кроз векове
јерменски хроничари, писци, преписивачи староставних руко-
писа и минијатура преносили су, с генерације на генерацију, сву
лепоту писане речи, сву мудрост јерменске нације. И није слу-
чајно што код Јермена има три култа као светиње – према писа-
ној речи, мајци и отаџбини. Према писаној речи, као одбрани за
своје биће и постојање, према мајци као васпитачу свога детета
и према отаџбини као једином светионику за опстанак нације.
Све ово је на најлепши начин одражено у јерменској књижевнос-
ти почев од 5. века, од настанка јерменског писма којим се служи
јерменски народ ево већ више од 1600. година.
Наравно, јерменска књижевност не једном је представљена
српском читаоцу, али већи део из овог избора појављује се на срп-
ском језику први пут. Сам избор који је пред српским читаоцима
још једном потврђује карактеристичне особине јерменске поези-
је – патриотизам, лирика, оданост високим идејама, хуманост,
однос према отаџбини и људима.
У овом избору су заступљени јерменски песници и прозни
писци почев од краја 19. до краја 20. века. Кроз овај избор види
се лепота јерменске писане речи, осећа се дух и дах древне Јер-
меније, њене славне, али и трагичне историје, види се духовно
благо ове древне колевке која је, кроз више векова, опстала за-
хваљујући своме писму, витештву и јунаштву. И није случајно
речено да народ опстаје онолико колико његова писана реч, књи-
жевност и култура.

Коментари