Трифун Павловић
Монографија ”Ново Село западноморавско”, Новоселац, Ново Село, 2016.

Извор: Часопис Задужбина Вукове задужбине

У мноштву издатих монографија запажено место заузима НОВО СЕЛО ЗАПАДНОМОРАВСКО у издању Новоселац из Новог Села код Врњачке Бање. Ово село налази се у питомој котлини Западне Мораве и са преко 5000 житеља представља једно од највећих села у Србији. Творци ове књиге, са преко 1000 страница, Радиша Миловановић (аутор), Живомир Подовац (коаутор) и Милан Панић (сарадник) више деценија су прикупљали материјал непроцењиве културне и историјске вредности.

Монографија је састављена од 11тематских целина.

У уводном делу прецизно је описан географски положај села: на десној обали Западне Мораве, оивичено шумовитим падинама планине

Гоч, Новоселском реком, брдом Обешењак те обронцима Лескове косе, Лазова и Поповог луга. Осим тога обрађене су и друге природне географске карактеристике : рељеф, клима, хидрографија, биљни и животињски свет и друго.

Објашњавајући постанак Новог Села и његово име аутори закључују да оно спада у старо српско насеље које се помиње у историјским документима пре Косовске битке, али као заселак суседнок села Липова које и данас постоји. Ово потврђују не само предања и хипотезе, већ и писани извор ”Кнез Лазар”, у коме стоји да је један од заселака Новосељани. Могућност да је засељак Новосељани данашње Ново Село може потврдити и чињеница да источни део данашњег села Липове, из кога је верујемо и настало Ново Село, носи назив Село.

Централно место заузима тематска целина Становништво кроз векове и она представља најважнији део књиге. Она обухвата период српске средњевековне државе, Косовску битку и живот новосељана под Турском окупацијом. Потом је описан развој села у ослобођеној Србији. Опширно су приказана досељавања становништва и њихово (ближе и даље) порекло. Осим фамилија досељених из ближе околине: Гоч, Жупа, Ибар, Копаоник присутна су и додељавања и из других удаљених предела Црне Горе, Херцеговине, Косова и Метохије и других крајева. Међу Новосељанима има и становника несловенског порекла. То је случај са фамилијом Шибак, која је хеленског (грчког порекла) а чији је оргинални (изворни) облик Сибакос.

Скоро за сваку породицу утврђено је њено порекло и дата тачна генеза. То је учињено на основу писаних докумената: турских дефтера, службених докумената из доба Кнеза Милоша, матичне књиге Врњачке и Грачачке цркве, изваода из историјских архива итд. Њихове копије приложене су у књизи, што има посебну тежину и даје јој научну вредност.

Приказан је и привредни живот насеља, који се првенствено темељио на земљорадњи, а делом и у занатству. Осим класичних заната (зидари, кројачи др), поменута су и обрађена и давно ишчезла занимања: црепуљари, опанчари, циглари ...

Посебне странице ове књиге посвећену су школству, култури и цркви. Основна школа почела је са радом на други дан Божића 1895. године и имала је 20 ђака. Између два рата у селу је радила читаоница, а Душан Удовичић био је њењн управник и глумац аматер. Из Новог Села потичу академски сликари : сестре Љубинка и Вујана Шибак.

Ново Село у црквеном смислу припадало је парохији грачачке цркве. Занимљиво је да је у њој, у време окупације 1941-1945, био парох Љубомир Дучић, близак рођак (брат од стрица) познатог српског књижевника и патриоте Јована Дучића).

Генералштабни пуковник Живомир Р. Подовац теми посвећеној оружаним сукобима током минулих векова на територији Новог Села и учешћу Новоселаца посветио је преко 200 страница са реалним, историјским и научним прилазима. Приказани су сви ратови који су вођени од најстаријих времена до последњих ратних сукоба крајем прошлог века.

У њима су Новоселци испољили снажан патриотизам, јунаштво и пожртвовање дајући велике жртве. Имена свих погинулих бранилаца отаџбине педантно су евидентирана, што заслужује сваку похвалу. То једопуњено и бројним приолозима са разном тематиком и садржином: солунски ратници, жртве фашизма, жртве грађанског рата у бившој СФРЈ и др.

Посебно је значајан прилог у коме је дат списак рођених Новоселаца од 1837. до 1990.године. Осим историјског, овај списак има и ономастички значај, с обзиром да су у њему сачувана и многа стара изворна, српска (словенска) лична имена и њихови надимци који одавно нису у оптицају, као и презимена која су временом изумрла.

У осталим поглављима говори се о друштвенополитичком животу села, спорту и забави, пензионерима и старим лицима и др. Књига је обогаћена занимљивим фотографијама, проспектима, фотокопијама изворних архивских материјала, цитатима из црквених летописа и др, што јој даје посебну научну вредност. На крају је дата и обимна литература која је коришћена за писање монографије, а садржи преко 100. библиографскх јединица.

Ова Монографија дала је свој пуни допринос очувању српских културних и традиционалних вредности. Она својим садржајем ствара слику о људима, догађајима и знаменитостима у седам векова дугојисторији Новог Села. Осим историјског и етнографског приступа, већину области третира специфичним научно истраживачким радом, па може бити од велике користи етнолозима, историчарима, ученицима и студентима. Својим дизајном и опремом привлачи и литерарне сладокусце.