Редакција
Иван Иљин
О СУДБИНИ СТВАРАОЦA УОПШТЕ
За такве људе треба чинити све како би се прошириле њихове земаљске могућности и како би им се олакшао процес њиховог стваралаштва. (.....)... Људима из његове околине се управо због тога чини да је он „одсутан" и да не види ништа око себе; али то само значи да је он присутан негде на другим „местима". Они га неретко сматрају „сањаром" или „фантазером" и сврставају га у „песнике маштаре".
Само малобројни, који су повезани са духовним искуством, знају шта он доживљава и шта се у њему збива, зашто му је преко потребна слобода и чиме он испуњава своју доколицу. Јер, у ствари, његово спољашње ослобађање и његова привидна „расејаност" служе некој унутарњој спутавајућој нужности, и његова драгоцена доколица, коју је Пушкин волео да означава речју „лењост", испуњена је напрегнутим сазрцавањем или духовним ослушкивањем.
Управо је публикован најновији троброј НОВИБУСУРА. Оснивач и уредник: Мирослав Лукић, књижевник
Целовита и илустрована верзија се може прочитати на уобичајеној адреси: 2017НОВИБУСУР 417 - 418 - 419 / 20. децембар .2016 - 7. јануар .
Коментари