Текст је делимични објављен:
Видите: ВЕСТИ, четвртак 9. фебруара 2017.
Између палате Уједињених нација, у којој је већ пре више месеци, најављивано да ће се одржати изложба « СКРИВАНИ ХОЛОКАУСТ – ИЗЛОЖБА О АУШВИЦУ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА », и урбаног места Хобокен, на северу државе Њуџерси, у којој је постављена најављена изложба али с новим именом: ЈАСЕНОВАЦ – ПРАВО НА НЕЗАБОРАВ (зар су заборав, или памћење, правне категорије ?!), можда нема ни пет километара ваздушне раздаљине.
Међутим, између зграде Уједињених нација и изложбене просторије, коју је за ову сврху издао господин Ерик В. званично, не истиче своје презиме), власник фирме « Флоурисх Анд Мултиплy студио (ФАМ), у преводу « Студио Цветати и Умножити », који се налази у Харрисон улици број 51, у Хобокену, разлика је велика. Простор студија реновиране четвороспратнице, некада индустријске зграде, или бившег магацина, издаје се на закуп аметерима фотографије, филма, за разне састанке, укључујући и за изложбе (види : www.thefamstudio.com). Тарифа за издавање простора је 1000 долара на дан, а за недељу дана 5000 долара. Изложба о Јасеновцу отворена је у ФАМ 27. јануара, а затворена 30. јануара. Укупно четири дана, не рачунајући време постављања и демонтирања изложбених паноа. По опису мог пријатеља, Р.Р. из Њујорка, тај део Хобокена : » је ружан и забачен тако да ја мислим да овдије и није било неких великих посетилаца. Зграде преко пута само што се не сруше колико су старе и дотрајале. То је ружно лице Америке…”
Из разлога који нам није познат, уместо у Уједињеним нацијама, као што је претходно најављено, Истина о Јасеновцу нашла се у простору ФАМ, у Хобокену. У тај део урбане Америке, на домаку Уједињених нација, зацело, не залазе дипломате светске организације, ту не долазе угледни дописници високо тиражних новина, нити пада на памет представницима власти, или туристима, из Републике Србије да ту зађу, ако то већ не налазе пуку потребу. Пошто долазак 23 члана српске делегације у Њујорку треба оправдати угоднијом сликом, једино писана реч има ту магичну моћ да обликује истину и да је прилагоди политичким потребама, наравно, за добробит народних маса у Србији. Дописнику Политике, Мирјани Сретеновић, кроз серију чланака насловљеним: Ехо јасеновачких жртава, Изложба Јасеновац – право на незаборав, од сутра у Њујорку, Сузе и беле птице поред камена Јасеновца у Њујорку, то није представљало посебне тешкоће. Између осталог, од Мирјане Стефановић сазнајемо : да ова изложба «није уперена против једног народа, религије ни државе.. ». Тако пише на једном од изложених плаката. То је несумњиво важна порука српске делегације. Нема смисла да увредимо духове кољача, нити њихове потомке. Сазнајемо још и запаженом наступу наших јеврејских пријатеља као што је извесни Проф. Гидеон Грајф из Израела, експерт за Аушвиц. Овом приликом, Проф. Гидеон је говорио у име српских стручњака и као « експерт » за Јасеновац јер, нема смисла да један Србин говори о српским жртвама. Тај човек, Проф. Грајф « стручно » је назвао Јасеновац, Аушвицом Балкана (стручно и лукаво, зар не !). Говорио је у Парку холокауста, у Бруклину и Владимир Бозовић, шеф српске делегације « придружујући се у захвалности светом јеврејском народу који зна и поштује своје жртве. « А, да ли их ми поштујемо, питам се? Јер, на основу новинских извештаја Мирјане Сретеновић имамо утисак да смо присуствовали помену јеврејских, а не српских жртава.
Подсећамо да реч грчког порекла, ХОЛОКАУСТ (убијање паљењем), у свету обележава специфичност убијања искључиво јеврејских, а не српских жртава. Специфичност убијања Срба од стране клеричало-усташке, такозване Независне државе Хрватске је ПОКОЉ – убијање жртв ножем. Стога ПОКОЉ, а не ХОЛОКАУСТ најбоље карактерише злочин геноцида хрватске државе над српским народом у току Другог светског рата између 1941 – 1945. године.
Дуго најављивана изложба у Уједињеним нацијама која је требало да обележи 75. година од оснивања злогласног логора смрти Јасеновац, обманула је наша надања. Истина је остала заробљена у неугледној четврти насеља Хобокен на домаку светске метрополе. Уместо достојног обележавања српског страдања у Другом светском рату, кога смо с правом очекивали, суочени смо са још једном преваром, обманом, лажима и понижењем.
За сада, док се после једне скупе и промашене прекоокеанске авантуре, чланови српске делегације враћају својим кућама, српски народ очекује дужно објашњења : шта се догодило, а да се Изложба о Јасеновцу, најављена за Уједињене нације, пресели, у једну неугледну четврт, непознатог насеља Хобокен ? Зашто се пристало на то понижење ? Због тога, позивамо организаторе ове изложбе, а посебно одговорне у Министарство спољних послова Републике Србије, укључујући и министра Ивицу Дачића, да укаже основно поштовање жртвама Јасеновца, преживелим заточеницима Јасеновца и других усташких логора, њиховим потомцима и српском народу, и да објасни због чега најављен програм није поштован ? Чијом кривицом ? Или, можда, уважена господа мисле да је ћутање – најбољи одговор. Надамо се да тако не мисли и народ Србије пред предстојећим изборима.
Дошла су времена када се све чешће треба потсећати на речи српског просветитеља: Востани Србие/Давно си заспала/У миру лежала /Сада се пробуди.
Коментари