Редакција
Салих Селимовић
Чија је Босна?
Веома је симптоматично да се великохрватска идеологија перманентно пласира, а да се и код нас, а да не говоримо у ЕУ, ретко на то реагује и поред тога што постоји море чињеница којима се те агресивне аспирације могу побијати као апсолутно неутемељене. Са посебном дрскошћу се Босна и Херцеговина проглашава хрватском и католичком земљом иако постоје бројни страни и домаћи извори, неспорни докази и чињенице да то уопште не одговара стварној истини и да је све то политички инспирисано много касније.
Овом приликом представићемо само неколико већ давно утврђених релевантних извора. Али, треба да се стално публикују широј јавности. Дворски хроничар франачког цара Карла Великог Ајнхард је у својим Аналима франачког краљевства (Analles regni Francorum) записао да се хрватски кнез Људевит 822.године, после пораза у борби са Францима, склонио код суседа Срба у Босни. Нема дилеме да је царски хроничар могао и смео да погреши и не запише оно што је тачно. Византијски (ромејски) цар писац Константин VII Порфирогенит (913-959) у свом чувеном Спису о управљању народима (De administrando Imperio) је око половине 10. века изричито јасно Босну назвао српском земљом коју раздваја река Дрина.
