Радмила Лазић
САМОХРАНА
Собом храним се.
Будем гладна,
Будем сита.
Дешифрујем рукопис сна –
Ничије стадо.
На мом га извору појим.
На сопственом језику
Кољем.
РОДИТЕЉКА
Првенче
Испљуснух у лавор.
Друго,
Хирурзи удавише
У бубрежњаку болничком.
Свако следеће на хартију –
Да ми одатле секутићима
Гризу мајчинске прсте,
Нагризају маћехинско срце.
LA VISITE
Легнем,
Загрлим себе.
Сама себи и мати и кћи,
Сама себи муза.
Бубашваба
Што под месечевим снопом
Прелази собу,
Надам се, к мени иде
У посету.
ТАЈНИ ВЕЗ
У моју си се
Паукову мрежу уплела –
Најрођенија,
Музице моја, обневидела.
Хукни ми у душу,
Да се залепрша,
Као девет велова
Из Хиљаду и једне ноћи.
Друкчију ћу песму певати.
Одаћу ти тајну ситног веза.
Можда ланце скинути са ногу.
Коментари