Дејан Ђорђевић
Будим се да бих те волео
Будим се
због погледа у плаво,
због вртоглавог круга
у коме се губим
можда?
Будим се
због онога што је нацртано
и што може да се избрише!
Будим се
због твојих корака
које чујем,
јер знам да долазиш;
Због дланова руку
који се зноје при помисли.
Будим се с песмом,
с твојим гласом
у страху да те не успавам;
Будим се да бих те волео!
Буди птица
Бранку Миљковићу
Са сивим каменом и црном земљом,
пропеваће гомила пред тобом.
Буди птица, и лети, свуда по свету.
Постоје многа места, за твоју ватру.
Треба поверовати
Дођем до извора,
Покајем се,
Изговорим,
И пустим да вода однесе.
Изађем из круга,
И опет сам у њему.
Премерили су ме,
И обележили као земљу.
А свет ће,
Једнога дана нестати.
Ја, песник и ловац
Запалило се сутра.
У папучама гасимо пожар:
Ја, песник и ловац,
У служби људи и животиња.
Ватра је саставни део живота,
Чуло се после несреће.
Ми смо морали даље:
У шуме,
У облаке,
У сан.
Превео Darko Kotevski
Коментари