«СРПСКА ЛАТИНИЦА» НИЈЕ СРПСКО ПИСМО

ПОЛИТИКА д.о.о.
Македонска 29
Датум: 21.03.2008.

Поштована Редакцијо,
У име Удружења грађана за заштиту српског писма "Српска ћирилица" изражавам чуђење и протест да је у вашем листу у петак 7. марта на страни 19 могао да буде објављен текст као што је "Српска латиница као ћирилица". Зато вас молимо да објавите наш коментар да бисмо јавност упознали са чињеницама:
Текст "Српска латиница као ћирилица", објављен у петак 7. марта, доноси размишљања др Милана Шипке како унапредити хрватски латинички фонт. Процес увођења латинице у српски језик др Шипка приказује кроз следеће кључне моменте: " ...садашња латиница којом се служе Хрвати и ... настала у 19. столећу као резултат Гајевих реформи (1835. - прим. З. Ј.) ...", па "... до 1918. године ћирилица била једино српско писмо ...", затим "...идеја замене ћирилице латиничким писмом у Србији појавила с прихватањем идеје југословенства ... а у српско-хрватском случају и стандарднојезичког заједништва", и на крају " ...потискивање ћирилице нарочито после Другог светског рата настаје због, како је и Павле Ивић написао, тежњи "комунистичких власти у Србији, које су у прихватању латинице гледале допринос приближавању западним деловима Југославије и учвршћивању државног јединства" ...". Ако из тих премиса др Шипка закључује да је латиница српско (!!!) писмо, онда он има озбиљан проблем логичког закључивања. Сви ови цитати из радова др Шипке директно показују да је хрватска латиница настала из српске ћирилице и да нам је, повратно, наметнута, па је фрапантан закључак др Шипке којим он сам себе поништава. Дакле, једини исправан и могућ закључак је да латиница није српско писмо! Да је неко обавестио др Шипку да су Стаљин, Тито и Мао умрли а са њима и тврди комунизам као наднационални систем, и др(уг) Шипка би схватио да је српско-хрватско братство и јединство прошло и да су Хрвати отишли и са собом однели своју латиницу а нама оставили нашу ћирилицу. То "богатство" двоазбучја је и њима, с правом, било одвратно. Без размишљања су га се одрекли. Па и данашњи социјалисти, наследници комуниста, прихватају да је ћирилица наше једино писмо. А двоазбучје је остало као реликт удворичке и полтронске политике.
Интересантне су тезе др Шипке " ...да озбиљни друштвени и културни разлози искључују враћање српске културе само једном (ћириличном) писму ..." као и " ...да је двоазбучност особеност ... коју ће бити тешко уклонити без велике националне и културне штете ..."! Е, ово је превише! Па, које су то штете, побогу!? Сва дела Иве Андрића су објављена и на ћирилици па му то није сметало да добије Нобелову награду. Или је, можда, проблем што странац на железничкој станици неће моћи да спелује? Ако не разуме речи, ни срицање му неће помоћи већ ће станицу пре препознати по локомотиви него по тексту. Да је др Шипка отишао само до Мађарске видео би да су сви натписи искључиво на мађарској латиници. И, шта вреди нама "двоазбучно богатима" што ћемо препознати највећи број слова када не разумемо значење, па је исход исти?
Завршни ударац је др Шипка задао сам себи реченицом " ....многе српске књиге штампане на латиници сврстане у корпус хрватског издаваштва .."! Зар га то не наводи на помисао шта свет мисли које је чије писмо!? Да ли је др Шипка икада у животу узео у руке рачунар намењен неком страном тржишту и у попису језика кликнуо на "српски"? Да јесте, видео би да се појави ћирилични фонт (као на рачунару на коме куцам овај текст, а донет је из Канаде). Дакле, свима је јасно које је српско писмо, изузев групим Србама.
Др Шипка опет греши када каже " ...проблем потискивања ћирилице неће се решити одрицањем од усавршавања латиничног писма ..." да би непосредно потом дао савет "...ћирилици, као традиционалном српском писму, треба да обезбеде апсолутну предност у службеној употреби ..."! Наравно да ће избацивање било ког облика употребе хрватске латинице у српском језику направити места ћирилици јер није за очекивати да ће неко престати да пише зато што не може да користи ту латиницу. Зато је друга теза потпуно исправна и директно поништава претходну! Та двојна личност у лику др Шипке би морала да се одлучи за шта је. Да ли је за ћирилицу само када се ради Велики речник страних речи и израза који треба што боље продати па је онда ћирилица добродошла или je још понекад? Или је за латиницу не само зато што Хрвати не могу сами да реше тај огромни проблем већ му је oнa срцу прирасла?
Зато позивам уваженог професора да одговори на питања: Који то народ данас у савременом свету запоставља своју писменост а истовремено измишља нова слова како би туђе писмо прилагодио потребама свог језика и зар не мисли да је лакше подстицати децу (и одрасле) да се служе писмом које потпуно одговара њиховом језику и чија сва слова знају, него их приморавати да се накнадно и крајње непотребно дописмењавају? Можда је жеља господина Шипке да у Србију уведе троазбучје? Тек бисмо тад били "најбољи" у свету!
Ако др Шипка има калиграфске амбиције, позивам га да се посвети усавршавању ћириличног фонта и борби за његову апсолутну примену за коју се декларативно залаже и тако направи потребан допринос српској култури. Јер, светски јединствено двоазбучје које би наводно требало да имамо није лингвистичко богатство, већ само морална и културна љага.

Зоран Ж. Јовановић
председник Извршног одбора Удружења
У Београду, 8. март 2008.

Напомена:
Политика није објавила овај чланак.