У Београду од 1995. године ради приватна издавачка кућа „Пешић и синови“, сасвим јединствена по садржајима књига које објављује, које су такође, намењене и посебној публици – оној која се не задовољава понуђеним и познатим одговорима већ жели да сазна више… О разлозима настанка овакве издавачке куће и ексклузивности њених наслова говори њен власник, Весна Пешић.

Окосница нашег издаваштва је библиотека „Трагом Словена“ и само њено име говори да се бави пре свега историографијом а онда и свим другим наукама као што су археологија, лингвистика, антропологија, у новије време генетика, које доприносе да се прошлост наше нације осветли до најдубљих корена. Објављујемо дела помоћу којих се врши темељна анализа конструисаних теорија са свим последицама које су ове теорије имале и данас имају по словенску историографију. Истовремено објављујемо најновија истраживања али и историјску грађу која је временом била заборављена, или забрањена од стране званичне науке, па тиме недоступна јавности на увид.
Познато је да су историју Словена одувек писали несловенски аутори, пре свега припадници такозване германске, или нордијске историјске школе, чинећи то игноришући чињенице, понудили су свету пројекат а не истину, креацију а не спознају. Другим речима, ова историја би се могла назвати историјом у служби политике којом је омаловажена целокупна духовна и материјална словенска цивилизација. Посебан акценат ови аутори су дали својим интерпретацијама миграција у балканској прошлости, растемељујући и укидајући Словене у прошлости и њихову историју. Примера ради, прва информација коју наши ђаци добију у школи јесте да су Словени дошли на Балкан у 6. и 7. веку и са овим комплексом вечитих луталица и дошљака, који је очигледно програмски наметнут, наше генерације живе столећима. Истовремено, најновија истраживања потпуно су научно побила овакве тврдње, доказујући да су Словени на овим просторима аутохтони народ… Имајући у виду наводе званичне историје да су Словени били неписмени до 9. века, док их арапски путописци називају „народима књиге“, а најновија лингвистичка проучавања утврдила да је српски језик древног порекла, намеће се утисак да је неко то намерно прећутао или фалсификовао, не би ли доказао заосталост словенске цивилизације у поређењу са другим народима у Европи. Наравно, и о цивилизацији која насељава туђе просторе, која је ни мање ни више – освајачка.

О библиотеци ”Трагом Словена”

Ако погледате словенску историографију у прошлом и овом столећу, видећете какве је све утицаје трпела. То је био програмски притисак и самооптерећење идеолошким и политичким захтевима у истраживању и презентовању историјских чињеница које су могле бити прилог за свестраније и научно заснованије расветљавање словенске цивилизације. Смишљеним занемаривањем важности извесног дела историјских извора и грађе, индолентним односом према истраживању нових извора и грађе који би суштински изменили иначе артифицијелну слику историје, настао је један морални однос извесних надлежних научних институција који је ослободио простор за појаву анемичних, исконструисаних и јалових теорија, с једне стране, и појаву псеудонаучних, дилетантских хипотеза, с друге стране, што је паралисало стваралачко истраживање, умртвило прави научни рад и нанело непроцењиву штету образовању и јавном информисању. Ово говорим после дванаестогодишњег искуства и преко сто објављених књига што би могло бити својеврсно истраживање у коме откријете да се најновијим теоријама старе руше као куле од карата. Узмите за пример само књигу „Словенска Германија“ нашег професора Иве Вукчевића са Универзитета у Лос Анђелесу, коју смо објавили за прошлогодишњи Сајам књига у Београду. То је двадесетогодишњи рад у коме професор Вукчевић са својим сарадницима доказује древно присуство Словена у Западној Европи. Ти Словени нису могли оставити толико бројне трагове свога боравка ако су нестали преко ноћи нити дошли у том фамозном 7. веку из најнеприступачније области, како званична наука тврди, а били су и остали до данас најмногољуднији народ у Европи. Што је најинтересантније, доказе словенског присуства забележили су германски аутори и професор Вукчевић је само њихове изворе користио на хиљаду страна своје књиге!
Сличан је пример тротомног Речника српско-санскритских речи Браниславе Божиновић у коме је ауторка доказала сродност српског језика са санскритом, језиком на коме је забележена најстарија књига у библиотеци човечанства Рг-Веда. Божиновићева је упоређивала српски и санскрит у смислу фонетике и значења на најстаријем нивоу Веда јер пре Веда не постоји више ништа што наша цивилизација у овом тренутку познаје и та сличност је толико велика да се српском језику више никако не може оспорити његово древно порекло и трајање кроз време све до данашњег дана.
Библиотека „Трагом Словена“ покренута је управо да јавности пружи документоване доказе о пореклу, животу и достигнућу најбројнијег словенског народа Европе који је тако дуго и неправедно био скрајнут са главних цивилизацијских токова, а заправо је заузимао водеће место и формирао такозвану Прву Европу дуж тока Дунава на нашим просторима, још у доба неолита и даље. Водећи светски археолози и лингвисти попут Марије Гимбутас са Универзитета у Калифорнији и Олега Трубачова из Москве својим радовима које смо објавили, доказали су порекло и етногенезу Словена управо из области нашег Подунавља, Винче и Лепенског Вира који су по њиховим мапама представљали Стару Европу одакле се цивилизација ширила у друге делове Европе и света.
Данас имамо поплаву књига најразличитијих дилетаната и компилатора, што на неки начин маргинализује рад правих истраживача, а с друге стране чини идеалан материјал заосталим ауторитетима који још увек не могу да се одмакну даље од знања стечених у школским клупама па све заједно трпају у исти кош, проглашавајући сензационализмом, преурањеним закључцима и фантазијом. Интересантно је да ниједан од тих ауторитета још увек није пружио аргументоване доказе којима би научно оспорио ове нове теорије. Овакво стање у нашој науци наравно производи драматичне последице. И не само у науци већ и у општим друштвеним и историјским токовима што се обилато експлоатише у интересу нових политичких и политикантских пројекција да би поново паралисало слободан научно истраживачки рад. Тако објављивањем књига у едицији „Трагом Словена“ не само да смо једини издавач прећутане историје, него бих додала у нашој све мањој земљи Србији и последњи јахач Апокалипсе који супротној страни укида могућност да и овом приликом присваја искључиво право на време и истину…