Зрнца духа бисера расутих

Рако Никчевић, Никшић
1.  Земљо моја… Али која?

Раде Ђерговић, Лозница
1. Ми смо небески народ, само нам звезде нису наклоњене.

Драгослав Мишић, село Курјаче, Пожаревац
1. Будимо реални. Немогући смо.

Радивоје Бојичић, Беране
1. Не верујем више у боље сутра. Утврдите ви неки ближи датум.

Борис Боћо Вујовић, Херцег Нови
1. Обрачунали би се они са мафијом, али, признаћете, није лако
ударити на ближњега свога.
2. За живота се каљамо блатом, а гробове облажемо мрамором.
3. Нудизам је када, под овим сyнцем, у овом огољеном животу,
поцрнимо у борби за голи живот.

Радомир Путниковић, Лондон, Енглеска
1. Американци су наши пријатељи. Па добро, баш кад мора!
2. Добар је. Купили су га.
3. Политичару С. рекли су да је неспособан. На то је овај одгово-
рио за шта је све способан.

Ненад Николић, Београд
1. Данас ме ухватила потрошачка грозница. Купио сам и хлеб
и млеко.

Томислав Марковић, Белосавци
1. Геноцид се не може предвидети. То је ствар надахнућа.
2. Заразне болести наступају организовано.
3. Шта ће нам слобода без упутстава за употребу!?

Александар Новаковић, Београд
1. Добар вођа оставља споменик а лош, споменике.
2. Чим се омастим, ја сам лојални грађанин.

Драган Огњановић, Прокупље
1. Лако је волети. За мржњу је потребан добар разлог.
2. Од свих окретних игара највише волим ражањ.

Ивана Срећковић, Београд
1. Према својим платежним могућностима, изаберите болест
која вам одговара.
2. Има правде за све, цена ће се накнадно утврдити!
3. Молим за тишину! Савест хоће нешто да вам каже!

Зоран Станојевић, Скобаљ
1. Засукао сам рукаве и пљунуо у шаке. За данас-толико!
2. Тај филм нећете гледати! – рече цензор.
3. Бог чува Србе. У границама својих могућности.

Саша Јовичић Екс, Осијек
1. То што нисмо богато друштво, сиромашнима дође као олакша-
вајућа околност.
2. Плодови су зрели. Једино са нађе по који црв сумње.

Александар Добросављевић, Јагодина
1. Свака лаж има свој ограничени век, осим ако не лажу?
2. Савест налаже да се побунимо. Поново се неовлашћено меша.

Александар Мијалковић
1. Шта вреди што је циљ на видику кад је стаза кружна!?
2. Знак питања увек испадне грбав.

Звездана Станковић, Београд
1. Осврнимо се још једном на славну прошлост. Можда се тамо
нешто у међувремену догодило.
2. Доживети стоту. Преживети двадесету.
3. Правда је спора, али ни ми се никуд не журимо.

Саша Миловановић, Београд
1. Не знам кад ће плата. Нисам ја Нострадамус!
2. Обећали би они и више, али им је сиромашан речник.

Ивко Михајловић, Брус
1. У песми, која нас је одржала, није било помирљивих тонова.
2. Чекајући Годоа, могли бисмо нешто и да презалогајимо.

Весна Денчић, Београд
1. Десет Божјих заповести свели смо на разумну меру.
2. Земља, ваздух, вода, ватра – власт.

Радивоје Рале Дамјановић, Буданица
1. Кад имаш педигре, пасји живот је лакши.

Славомир Васић, Алексинац
1. Ослобађамо се мука. Преносимо их с' колена на колено.
2. Нећу у светлу будућност без новчане накнаде за путне трошкове.
3. Уби ме утешна реч!

Милко Стојковић, Смедеревска Паланка
1. Кажипрст је истурено одељење песнице.
2. Ја нисам за промене – рече Курта коњу.

Милан Симић, Велика Плана
1. Наш народ је као створен за наравоученија.
2. Често мењам странке. Хоћу свима да помогнем.

Ђорђе Оташевић, Ужице
1. Син ми је упао у лоше друштво. А ја се плашио да неће успети
у животу.
2. Студентима је место у амфитеатру, а не на улици! Ту ће бити
тек кад дипломирају.

Радмило Мићковић, Бошњане, код Раче Крагујевачке
1. Обилазимо истину због неприступачне локације.
2. Преживећемо! То је оно што забрињава!

Михаило Вељковић, Београд
1. Истина, као идеја, није лоша.
2. Недовршено дело је трајни извор инспирације.

Александар Баљак, Црвенка
1. Шамар је информација из прве руке.
2. Афоризам је дриблинг духа на малом простору.

Драган Рајков Раденовић, Београд
1. Код нас се праве ограде да би се прескакале.
2. Не знам шта је писац хтео да каже. Нисам га питао.

Миленко Пајовић, Новаковићи
1. Од колевке па до гроба најлепше је – у колевци.
2. Сиротиња је најбогатија. Увек све плаћа.

Јелена Каначки, Вршац
1. Калимо се на оптимизму!
2. Кад ће до речи човек од речи?!

Мића Живојиновић, Петка код Лазаревца
1. Највише казују они који знају кад треба да ућуте.
2. Најсветлија тачка наше естраде је рефлектор.

Милован Вржина, Сарајево
1. У нашој драми најкраћи је морални чин.

Анонимни политичар, Србија
1. Једина веза коју имам са пољопривредом је скидање кајмака.

Мирко Палфи, Торонто (избор Редакције)
1. Не окрећи се, сине. Идемо даље… далеко одавде.
2. Помислих, Боже правде! А у Србији, ни Бога ни правде!
3. Молим за грам среће и само два грама туге, овај пут!
Запакујте заједно.
4. Дете на службеном путу – већ 17 година!