Знам те добро Мирославе
како шарено јајце
рекли би твоји Врањанци

урлаш када ти се урла
и кад ти се не урла
мељеш уста не затвараш

журиш
да обавестиш свет да си жив
(као да то некога занима)
и да се не слажеш
да си против

туђе да узнемириш савести
страх властити растераш
Цинцарине преображењски

знам те добро
као што ти добро знаш
да постоји немогућа земља
Липсандрија

у речнику владике мудрог
Атанасија
из које нећеш никуд
а радо би отперјао

и власт постоји
са својом вечном ароганцијом
са неизлечивим примитивизмом

народ такође постоји
и понаша се
лепо се понаша
безгранично издржљив

па ипак изнад свега волиш
тај фијук пера
сабљу над безданом папира
над њим можеш да крикнеш
или у мрљу се претвориш

не завирујем ти у књигу
у мрак међу корицама
бели је папир први завој
за отворену на души рану

знам те добро Мирославе
Цинцарине преображењски
трагачу за увом
које ће умети да ослушне
вечиту тајну шумова

памук си и звук
црна дирка на хармоници Јашка Рамића
празан замах кистом растуреног Шагала
кажипрст Светог Атанасија Великог
на икони славској из деветстошесте
али то никога
заиста никога не занима

весели Станко Пиво
није ти узалуд понављао
на далеко полък иди
куде реч туј и душа

У Србију Срби
у Врање Врањанци

Чокàњи ћевàпи и живòт на рате
низ сокàк се свирав мангупи на тате

шопинзи тафрèње месец целивàње
на чаршијски корзо време за гледàње

пијац у суботу свадбе у недèљу
парèње у Бању глићàње кудљу

мартовски парàстос за душу на Бору
уз дувàчке банде кркàнлук до зору

дудук до дудука а голèме плате
знаје си се тачно кој коме је бате

циганче си плаче и мрсòљ му виси
тъј што сречу нема тој сигурно ти си

а туј око срце Морàва вијуга
изеде ни душу тај кучешка туга

у Србију Срби у Врање Врањанци
по главу се тражив кентре и катàнци

Добродошлица

Изгнанику с Космета, несретнику
који се у Врацу спокоју понадао

Што ли зпна чьк из Реку Суву
кудè Призрен сьг очи да мије
што се гњетеш што те не затрше
леб и земља белокàпе змије

кој си што си белким ће се снемаш
у туј пусту ће се кршиш кућу
овдè ли си нашја да чьчнујеш
златан пупак џигèрицу врућу

болан ли си или обелèжен
од Господа салте тражи свртку
не сили нè не било ти просто
да на душу писујемо цртку

судив ли ти да ти не пресудив
кьд пред тебе пут послèдњи зине
од душмàна мо` се и понàдаш
од својеèга крвник ти не гине

Тег на вагу

Гочèви трубе мерàци мьгла
месечина што пије снагу
глава од памет што се тргла
језик што лиже тег на вагу

проòдиш ступка остинàла
довèк ћеш сьг такòј накàден
и душа ти се земљосàла
од камен како да си здаден

дертови гробља шимшири башче
кудè да мрднеш тој је што је
липцујеш како кусо пашче
а век ти исту песму поје

Вьздан

Вьздан лундзаш сам од себе бегаш
кудè да си не држи те место
а не одиш не седиш не легаш
пòтроши се од живòт и ресто

вьздан чавка у мозак те кљује
булутини избуљујев буљци
полофèрка на обрàз ти пљује
на мерку те узимав патуљци

вьздан ти је мисла и прèмисла
што да чиниш кудè да се денеш
душа пошла у нос ти се стисла
сьс Господа лаф да заподèнеш