Милош Јанковић
Немањићи, Немањићи…
1.
Немањићи, Немањићи,
којим путем к’ вама ићи?
1. 1.
Србија је била Христосово лице,
кандило од злата и царска порфира,
сад је празна љуска јаловљене клице,
само зрно песка на дну лудог вира.
Србија је била и без главе Лазар,
она која може и оно што не сме,
а сада је само накупцима пазар,
половина стиха једне тужне песме.
У Србији беше некад живих Срба,
оних који беху стециште доброте,
данас свему добром изникла је грба,
за подсмех је мрва духовне лепоте.
Србију су чељад њена раскућила,
погасила огњишта, међе разровала,
а њена се мудрост у слепило свила,
у једну је псовку сва Србија стала.
Србија је била жуљевита шака,
и подложен лампек, витло воденично,
постала је стан облапорног мрака,
који је, без стида, твори у безлично.
Постала је Србија страху стовариште,
механа крај друма који нигде води,
земља коју њена деца собом ниште
и где зло се лако, ни због чега, роди.
2.
Немањићи, Немањићи,
с чиме вашем трону прићи?
…
Коментари