Снежана С. Башчаревић
Караванџија
Нигде никога
Узводно низводно
Преко обале
До мене
Вреба
Сабласна врлет
Временом
Пошаље по
Крваву тачку
Ником добродошла
Скупих уздах
Крвавом руком
Нека замре
Не упитах: Зашто?
Тада
И нећу никада
Кажу: што мине
Више се не понавља
А и даље сам
Караванџија
По вољи удеса
На туђим звекирима
Само сузе остављам
Нико ме не прати
До када ће трајати
Не би знао ни
Тиресије тебански
Претеча
Постоји и каже
Да је древне тајне
У крило сакупила
Кажипрстом им
Место одредила
С будном звездом
Вазда друговала
Чврстим сном никада
Уснила
По рођењу
Небеском ме маном
Нахранила
Светом водом
Освештала
Своју слутњу
У ме закопчала
Унапред
Путању одредила
Знала
А никад признала
Да сам клица
Њеног изданка
Улази у нови век
А помислих
Да сам је у минулом оставила
Провлачи се кроз
Гране орахове
Увлачи у моје
Рукавице
Никако да је убедим
Да нам се отисци
Не подударају
Одустаће ваљда уморна
Кад је на путу
Којим ме следи
Изненади срушена ћуприја
Коментари