Владимир Јагличић
Анђео
Плаћеним пером, поткупљивим кистом,
тако је лако у скривеној претњи,
пред силом света за угођај летњи,
уврђивати кривце новом листом –
и слободара звати терористом
и освајача племићем у шетњи.
Но, кад се сетим гураве вам правде,
анексије и ћутње светских сила,
и под Турцима шест стотина лета,
одмах призивам анђела Гаврила –
укопан станем као да сам мета –
преко Дрине би корак сам одавде,
рука се сама маши пистолета.
Кад пуцњем се најави слобода,
не зна бонтонски власти да угађа,
већ царске главе наниже пред сечу.
Она је лепа, он је надвојвода –
жалим, још деце могла је да рађа,
и да шпацира с мужем – ал по Бечу.
Коментари