Поезија
25. 12. 2015
Бранимир Бубало

Истина

Мрачна мисао
Ил’ претња доброти постојања.
Из угла сјакти звериња зеница
као кандило.
(Неми, исконски бол у утроби немани)
Из примозга прети алтер-его.
То јесам:
И још тврда маска од базалта,
и недоличан себи;
и поклекли гримизни анђелак – хермафродит,
јунак страдалник
егзекутор доброте, завидљивац, удивљеник
следбеник прошлости.
Омега у хијерархији поробљених умова,
испосник, поета, инквизитор ноћи (дугог мрака)
у помрачењу разума први
у лудилу неког ситног сата
у потрази за смислом лептира
закрилцима под сводовима неба
(јер: небеско сaм биће – Богу до ногу) до округле нуле.
И још увек
извршавам одбрану сна у неким милионима година
без катаклизме жеља
без отрова.
У балсаму краткотрајности
начињем своју истину као јабуку.

Чекање

(1)
Наш је стан сада пун преврнутих кошуљица са отисцима душе.
Разорена су сва наша склоништа и бауљамо улицама
сами;
побачени;
тужни.
Птице смо што већ одавно зазиру од туђих истина. Бојимо се.
Мотре на нас полицајци осмеха и тротоари су пуни иследника
среће.
Немир је у нама.
Придави искреност нечистом метафором.
Сачекај бољи дан за своју радост.
Упознај овај тужни нови свет, видећеш и биће ти жао:
“Времена луде деце су за нама.”
Заклони свој осмех преваром, тишином, тајном…
Бауљамо свак својом улицом већ дуго, тужни као рано пролеће.
Сада су градови пуни глумаца (као да је то услов);
тужни;
јадни;
лажни…
Ти навуци своју маску од магле,
своју истину сакриј у недра и чекај.
Чекај.
Доћи ће време песме,
доћи ће – као јасна мисао.
Наш дом је сада пун преврнутих кошуљица;
тих дивних сећања са отисцима душе.

(2)
Наше су године звонки немири.
Памтимо их по неким песмама о невиним играма.
По улицама је пала сребрна магла и шушти чаробна музика.
Заклони се.
Чекај.
Чекај…

Страна 2 од 2

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019