03.
Зоран Радисављевић

Бела лептирица

Мири Ђикановић

Најдража моја
Мртва моја
Има ли те
У пролећним кишама
Које не престају
Има ли те
У илинденским громовима
Који нас опомињу
Да ништа смо
Има ли те
У злокобним крицима сова
Које нам јављају
Да прах смо
Има ли те
У црним пауцима
Који ми изнад главе
Замку плету
Има ли те
У зеленим очима мачака
Које парећи се
Плачу као деца
Има ли те
У мојим новим женама
Најдража моја
Мртва моја
Има ли те
У сећањима заједничких пријатеља
Има ли те
У књигама које читам
У бесаним ноћима
Док на мом узглављу
Уместо тебе
Бди бела лептирица

23. јул 1982.

Други долазак Христа

У Костолцу
У цркви Светог Максима Исповедника
Отац Александар Михаиловић
Објашњава фреску изнад олтара
То је представа другог доласка Христа
Када ће сви мртви васкрснути
Води нас у Песнички врт
Кестен Иве Андрића
Трешња Милоша Црњанског
Јабука Десанке Максимовић
Крушка Љубомира Симовића
Шљива Добрице Ерића
Дуња Милована Данојлића
Шептелија Бранислава Петровића
Питам оца Александра
Ако сви мртви васкрсну
Хоће ли се планета распрснути
Под тежином нашег ништавила
Верује ли стварно
У други долазак Христа
На то ће отац Александар
Пролетос
У Песничком врту
Прва процветала
Јабука Стевана Раичковића

28. септембар 2009.

Велико уво

Прочитао сам
У научном часопису
Паметни људи
Имају велико уво
Које чује све
Много пре других
Као радар
Окренут свемиру
Од тада
Људе не гледам у очи
Него у уши
Видим
Стварно
Моћни људи
Имају велико уво
Гледам себе
У огледалу
Без позлате
Нисам слон
Нисам магарац
Нисам миш
Али
Мале ми уши
Мала и утеха
Схватам
Немам велико уво
Које чује све
Много пре других
Као радар
Окренут свемиру
А видим
Свуда око себе
Покварене и способне
Зле и успешне
Са великим ушима
Велико уво
Имају и светски силници
Који вешају Србију
Откидају нам Косово
И Метохију
Затиру семе
Поништавају историју
Питам
Да ли је велико уво
Које чује све
Много пре других
Као радар
Окренут свемиру
Од Бога
Или од ђавола
И мислим
Божја правда је
Да слоновима
Са срцем миша
Не припада ништа

28. јун 2007.

Вино из костију

Рођен сам после Другог рата
Отац члан Партије
Чујем
Партија му убила брата
Сахрањен
Тајно
У винограду
Из костију
Рађа грожђе
А
Свако зрно црвљиво
Партија вино откупљује
Поји своје чланове
И
Народ трује

29. јун 2008.

Слични текстови


Олгица Цице
Ви који сте могли да ме волите

Бранимир Нешић
Једно да будемо

Зоран Богнар
Тајна задовољства

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019