Држите отаџбину у клети
У дубини душе чувајте мало луча
Ако вам негде очевина или дедовина
Грца у остриги и дивљој купини
Ако је багрење прекрило њиве
Изникле јасике из темеља куће
Куће из које су потекли сви
Ваши

Пронађите брзо ковача који кује
Иза трећег брда иза сваког времена
Од њега купите косир закривљен
С дугом и јаком држаљом
И удрите по врзини
Као по хорди азијатској
Која поље ваше Косово роби
И по багрењу секиром и тестером
Као по латинским витезовима
Који прекршише завете крста
И узеше завет пљачке и уништења

Држите веру своју у клети
У дубини душе чувајте пламен
Ако вам негде црква лежи
Слободно узмите своје ослобођене
Домове и васкрсле дедовине
И слажите камен по камeн
У клети својој у којој борави Лик
Лик из кога су потекли сви
Ваши

Медиолански запис

Александару Сањи Илићу

Уплети, заплети, расплети
Отвори спис под покровом
Урони у ситне ретке црних слова
У мошти древности забележене
Уплети, заплети, расплети
Разби закључане окове књиге
Чији се кључ крије у звездама
У вођењу васионе и задатку

Завет црвено исписан
У насловима светих књига
Садржаних од коња и јунака
Извијених од тела писара
Међу биволима, међу травама
Читај спис на глас сричући
Непојамни стих, лахор срaмни
Кроз који проговара благовест

Уплети, заплети, расплети
Разиграј срце инструмента
Преношеног вековима као наука
О хлебу и вину, о врту и рекама
Уплети, сваку влас у израз
Казуј заплете, казуј трагове
Растуће драме када цар пати
Растопи осињак запитаности

Проговори језиком зрелим
Шифарником векова прегорелих
Одакле сила продисалој глини
И руци одакле моћ и пркос
Расплети замршене векове
Кад један се цар отвара
Док тражи лека у промени неба
У поклоњењу пред распелом историје
Уплети, заплети, расплети
Отвори срце под покровом

Запис Петра Петровића Његоша

Постоји дан којем сам дужан
Остао је без преке песме
Иако се укрштају брвна
Јер родио се у робљу тесар
Обилази пропланке, црквишта
Његова рука на мишици је Господњој

Позива се прво на Прокопија
Па на Малу госпојину, Тројицу и Свету недељу
Укршта брвна у тишини гора
Тиме шуме постају крштене
Јер родио се у робљу презвитер
Његова рука у благослову је Господњем

Стада се појављују као галаксије
Рађају се и умиру звезде
Јер родио се у робљу цар-пастир као Давид
Штап његов воља Господња задржава
Док не испуни се времене спасења
Када песма слободе улази у дах

Постоји језик којем сам дужан
Да без насушне песме не остане
Јер родио се у робљу песник
Певач чији глас је у хору вишњем
Укрштај тесаре, закрштај презвитеру
Царе у посту чекај, ево почињем да певам

Жича, светлост, причешће

Поново је о светлу реч
Свањава октобар и дан краља
Кога брат подиже из смрти
А задужбина црвена
Опет у светлу само пребива
Поринута у потезу вечном
С мноштвом бродовља око себе

У храму коме Спас је у имену
Деца једино власна су за игру
Првином од створених твари
Јер поново је о светлу
Све време реч и о њеном саздању
Која улази крунисана
Кроз јужне двери

Претачу младенци фотоне
Из шаке у шаку
Она се простире по поду
Обузима им косу, бежи у очи
Док непропадљива светлост
Која увек иза је вида
Пада на престо примајући дарове

На крају кушамо преточену
Светлост из путира
Дајући смисао свакој твари
Док мала деца трче
Кроз игру светла и сенке
И тама не обузима њихову сушт
Позвање наше у светлу запечаћено