На Брдањоли код Скадра почива 12 хиљада војника Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. Нису жалили животе да бисмо ми данас постојали. На сваком кораку су кости наших предака, јунака који су се изборили за слободу против вековног турског освајача, за држве српског али и албанског народа.

Часопис ”Људи говоре” из Торонта и његови претплатници, пријатељи и уредници честитају свом народу 120-огодишњицу од оснивања Српске књижевне задруге у Београду.

На многаја љета, са јасном и трајном српском културном политиком!

Драги читаоци,

Нови двоброј часописа Људи говоре сваког дана чека да уђе у штампарију. У овом двоброју вас очекује више изненађења: истакнути српски писац Wongar B. (Сретен Божиић) из Аустралије чија се дела тек сада преводе на српски, изузетно актуелни и динамични текстови у 16 рубрика на српском и 4 на енглеском, са 20 уметничких репродукција сликарке Гавански из Монтреала.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918. из Београда замолило нас је да објавимо позив свим Србима који имају податке или грађу о добровољцима из периода 1912-1918. године да се њима јаве на адресу која се налази у заглављу поруке коју су они нама послали, а коју вам прилажемо:

From:     Udruzenje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 <srpskiratnidobrovoljci@gmail.com>
Subject:     poruka
Date:     October 13, 2012 5:16:34 AM EDT
To:     Радомир Батура / Radomir Baturan <baturan@rogers.com>

Господине Радомире,
Како би било лепо и од помоћи да објавите позив свим Србима који имају податке или грађу о добровољцима из периода 1912-1918. године.

Удружење ратних добровољаца из Београда које чува сећања на тај период сакупило је око 40 000 имена и сада проверава те податке. Огроман посао који тражи новац, људе, стрпљење и много тога. Ово удружење издало је до сад скоро 50 књига које су везане ѕа добровољаштво, као и о Војводи Вуку, Кости Војиновићу и др. Обновило је око 45 споменика и спомен плоча, издајемо “Добровољачки гласник”, у виду књиге, на 220 страна и то 2 пута годишње. До сада је изашло 39 бројева. Спремамо књигу о Милунки Савић. Једини смо направили књигу о Стојадину Мирковићу, момку који је погинуо, са мајором Тепићем, у Беденику крај Бјеловара. Сваке године  у септембру идемо у Битољ да чистимо српска војничка гробља (сами све плаћамо), где смо и ове године, 15. септембра, обележили пробој солунског фронта, на српском војничком гробљу у Битољу . Можемо да доставимо у електронском облику и ми неке текстове. Сада нам треба помоћ, архивска грађа (ми имамо око 10 000 архивских јединица и једини у Србији грађу о деловању Михаила Пупина у Америци око организовања добровољаца), фотографије, све што говори о добровољцима који су стигли у Србију из света. Иамо и фотографију из Чикага из 1920. где су сликани добровољци који су се вратили. Слика је димензија 160х40 см (обратите пажњу на величину). Ако сматрате да има могућности да објавите текст, захвални смо Вам, ставите и нашу адресу.
Хвала Вам, нека вас чува Бог,

др Видоје Голубовић

Председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. и њихових потомака и поштовалаца

—

Прочитао сам речи ваше личне љутње што вама и ”Српском књижевном друштву” нису дошли на ноге српски писци и српски народ.
Ви и споменуто друштво злоупотребили сте часоно име и дело Борислава Пекића за своје ”постмодернистичке” обрачуне са српским писцима и српским народом.