28.
Чланак

Миодраг Крецуљ
Минхена
ПОГЛЕД ИЗ ДИЈАСПОРЕ ИЛИ ЗАШТО ИЗ СРБИЈЕ ОДЛАЗЕ СВИ КОЈИ ИМАЈУ КУДА ДА ОДУ
Путовање без повратне карте

Извор: Политика,  28. 5. 2020.

Путовање без повратне карте

После бурне 1968. Вили Брант је у Бундестагу рекао да му нису потребни обожаваоци и аплаузи, већ људи који критички мисле. У Србији су, нажалост, завладали грлати обожаваоци, а најпотребнији су као коректив они са критичком дистанцом. Зато нико више, ушушкан у лични комодитет, нема право на нему равнодушност и окретање главе

За НИН из Минхена

цела вест
25.
Чланак

Салих Селимовић
Чија је Босна и Херцеговина

Од друге половине 12.века Босна се јавља као вазална феудална држава  којој су владари носили титулу банова. За свој опстанак се борила између Византије (Источно или Ромејско царство) и Угарске (Мађарске), тада моћних балканских и европских држава. Босна је била  у повременом вазалном односу и једне и друге силе, а најдуже према Угарској. Доминантну јурисдикцију над целом територијом средњовековне Босне није имала ни Источна ни Западна  црква, заправо ни Цариград (Константинопољ) ни Рим (Ватикан)  иако је у њој хришћанство већ било вековима присутно. То је створило услове за настанак једне самопроглашене аутокефалне тзв. Босанске цркве чији су се верници називали крстјанима. Према мишљењима многих историчара крстјани су били само једна јерес, или, по мом мишљењу, једна секта у православљу или Источном хришћанству.

цела вест
25.
Песма

Благоје Баковић
Врбас
Кад Јоаникије раздани апсану

 

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

Кад је ноћ пала на сву Црну Гору

Са Острога светлости пенушао слап се

Па кад су по мраку угледали зору

Кренуше на Владику да светлост ухапсе

Да ухапсе топли дах молитве из плућа

Да ухапсе небо изнад кућног рога

Да хапшењем светињу одвоје од Бога

Да хапсе иконе – бранитељке кућа

Потегоше лисице, пендреке и метке

Сузавце бацише на потомке живе

Не би ли у њима подавили претке

И семе племена низ бразде и њиве

Кад крену да гута њиног ума рака

Веру и љубав са почетка века

Хапсећи ветар преко шумарака

Јурнуше у себи да хапсе човека

Кад у поноћ светлост васељенска бану

И слепи видесте пре икаквог јутра

Кад Јоаникије раздани апсану

Да га је више споља но унутра

Само ти синко свој посао чини

Лисице на Сунце и у затвор води

А у тамници јарко Сунце сини

Да сва тамница буде на слободи

 

цела вест
24.
Дневник

БелаТукадруз
Мишљеновац
МЕМОАРИ КЊИЖЕВНОГ ЛЕГИОНАРА ПРЕД НАЈАВЉЕНУ ПРОПАСТ СВЕТА?

КОРОНАВИРУС  је излечио целу планету. Људи су престали да умиру од рака, инфаркта…. Умиру само од коронавируса! – читам на фејсбуку (профил неке Рускиње)

Гробља ће бити мала, кажу, за све оне који ће  оболети од коронавируса, о којем српски лекари и други – тзв. надлежни више свашта бљују преко државне телевизије. Има лекова, нема лекова! Помаже ово, не помаже ништа! У Италији Италијани умиру на северу на стотине, на хиљаде. Бил Гејтс, „анђео спасилац“ и богаташ, најављује нову и скупоцену вакцину против короневируса. Ја мислим да ће кроз неколико недеља, ипак, изаћи на видело истина – ко шири ту неописиву хистерију о стравичној пандемији коронавирус! То су пре свега медији са запада, они у власништву тзв. америчке „дубоке државе“, која нам је изгледа, уз асистенцију Кинеза, приредила ову дубоку самоћу, о којој песници певају, понекад. Као Бокачо у време писања  „Декамерона“… Коронависус се раширио целом планетом и  затворио у куће и станове, од Америке до Јапана, од Северног до Јужног пола, пре свега оне изнад 65. године.. У Србији су увели најстрожије тзв. ванредно (ратно!) стање, строг полицијски час… Ко зна шта власт чини ноћу док  грађанство држе у незамисливом притвору? …

цела вест
Page 22 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026