Редакција
БелаТукадруз
Мишљеновац
МЕМОАРИ КЊИЖЕВНОГ ЛЕГИОНАРА ПРЕД НАЈАВЉЕНУ ПРОПАСТ СВЕТА?
КОРОНАВИРУС ДНЕВНИК
КОРОНАВИРУС је излечио целу планету. Људи су престали да умиру од рака, инфаркта…. Умиру само од коронавируса! - читам на фејсбуку (профил неке Рускиње)
Гробља ће бити мала, кажу, за све оне који ће оболети од коронавируса, о којем српски лекари и други – тзв. надлежни више свашта бљују преко државне телевизије. Има лекова, нема лекова! Помаже ово, не помаже ништа! У Италији Италијани умиру на северу на стотине, на хиљаде. Бил Гејтс, „анђео спасилац“ и богаташ, најављује нову и скупоцену вакцину против короневируса. Ја мислим да ће кроз неколико недеља, ипак, изаћи на видело истина – ко шири ту неописиву хистерију о стравичној пандемији коронавирус! То су пре свега медији са запада, они у власништву тзв. америчке „дубоке државе“, која нам је изгледа, уз асистенцију Кинеза, приредила ову дубоку самоћу, о којој песници певају, понекад. Као Бокачо у време писања „Декамерона“... Коронависус се раширио целом планетом и затворио у куће и станове, од Америке до Јапана, од Северног до Јужног пола, пре свега оне изнад 65. године.. У Србији су увели најстрожије тзв. ванредно (ратно!) стање, строг полицијски час… Ко зна шта власт чини ноћу док грађанство држе у незамисливом притвору? …
Коронавирис је све заразио,многе режиме; чудан неки вирус: можда највећа превара двадесет и првог века? Удружили су се демон и лаж, најбогатији и најпохлепнији, сотонисти, сатанисти и антихристи. Удружилису се најгори да би окупирали читаво човечанство, да му пусте крв...Утерујући страву у кости преко белосветских медија и локалних власти...
УЗ ОВАЈ ИЗБОР
„Златан кључ
који отвара двери вечности“
носи на свом лицу највише сведочанство истине, јер ме подстиче да стварам властити свет кроз прочишћавање моје душе.
Свет проистиче из истог духа из којег тело човека. То је удаљеније и неугледније оваплоћење Бога, пројекција Бога у подсвести. Али он се разликује од тела у једном значајном погледу. Он није, као тело, даље подложан људској вољи. Његов светао поредак не можемо помутити. Он је, дакле, за нас овдашњи излагач божанског духа. Он је утврђена поука према којој можемо одмерити наше скретање. Како се изопачујемо, супротност између нас и нашег огњишта све је очитија. Онолико смо странци у природи колико смо туђинци у Богу. Не разумемо птичји пој. Лисица и срндаћ беже од нас; медвед и тигар нас растржу. Познајемо намену тек прегршти биља, као што су жито и јабука, кромпир и лоза. Није ли предео чак и при летимичном погледу величанствен, лице његово? А ипак, баш то нам показује колики је раскол између човека и природе, јер ви не можете слободно уживати у племенитом пределу док се ратари мучно труде да га обраде. Песник открива нешто попут поруге у властитом дивљењу све док се не удаљи ван видокруга ратара.
(Р. М. Емерсон, Огледи, Графос, Београд 1983, 116–119)
Писати о „духу српске књижевности“ без сатиричне ноте узалудан је посао. О епохи социјализма више говоре речи које се избегавају од оних које се нашироко злоупотребљавају. Посматрате ли српске писце афирмисане после 1945. па до данашњих дана пажљиво, почев од Хомера, као често цитирани сатиричар? Да ли је сено у глави најнаметанијих песника доста добро послужило Пегазу?
Зашто овде није дошло до књижевне лустрације, књижевних ревизија?
Овај избор је могао бити и три пута обимнији да је којим случајем издавач имућнији и у милости владајућих књижевних котерија и других олигархија. Али, и овакав какав јесте, он је могући подстицај за разговор о једној горућој теми, као што је – истовремено – и нека врста огледала – текстовима који следе (прилозима писаца, који су се одазвали).
Зашто тако мало текстова има о духу српске књижевности у оквиру српске књижевности?
13. октобра 1943. Бранко Лазаревић записује у свој дневник следеће редове: Колико је путева, стаза и стазица људска мисао прокрчила и направила. Тушта и тма их је и најразличнијих. Она се мучила за ово пет хиљада година, и свака мисао је по један пут. Скоро и да их нема два истоветна. Сваки већи човек је правио свој пут. Сви они иду од човека ка човеку и сви су тако различни. По неки пође стазом којом је неко већ прошао и, после, одваја се и иде засебно.
Неки су од њих по правцу најмањег отпора, а неки стрмени и кривудави и камени. Неки иду правце, неки заобилазно, неки странпутицом, неки равницом, а неки узбрдо или низбрдо. На некима су тишине, на некима ветрометине, на некима заветрине. Какав је који дух, такав му је и друм…
Ако упоредите ове редове Лазаревића (који је морао да сачека чак 62 године – да би били објављени у његовим Сабраним делима), са понеким песмама Бошка Томашевића, из по свему судећи солидне књиге Плодови похода: Conquistador (2008; „Прећуткивање“, „Одавно су ми отели оно што им није требало“, „Завршићу пун горчине“, „Нигде и Негде“, и др.); или са „Белешком о писцу“ (Живомиру Младеновићу, који је скоро шездесетчетири године морао да ћути и скрива истину о томе како му је украден рукопис књиге о српским реалистима); или са „Уводом“ Данила Киша у читање Часа анатомије; или са запажањима Розанова (Књижевност се као орао винула у небо. И пада мртва. Сад је већ сасвим јасно да она није „невидљиви град за којим се трага“ – на полеђини подметача), ко зна, можда ћете бити ближе фатаморгани „духа“ српске књижевности?
Сигурно вас овај избор неће одвести на слепи пут, у ћорсокак.
Ћорсокак из кога је могуће повући се није ћорсокак (С. Ј. Лец). Понекад лаж тако чврсто пристаје уз истину, да је тешко живети у тој пукотини!, каже Лец. Заиста, „у тој пукотини“ су живели и неки српски писци, који су се нашли у овом избору. Један од њих је „одавно ту“, како сам, каже у једној својој песми, али оне који су пристали уз лаж то никада није занимало, па ни онда, када им је бацио директан изазов у лице: да су „скотови“ који плачу над хрисовуљама / узнемиравају мученике / од Хопова до Студенице:
Та пашчад су ту сада
само лош и срамотан темељ
прековремени рад вредан презира.
Да су имали муда
могли су копати
негде другде
изван познатог рудокопа
далеко од сигурне опкладе
(…)
Овде сам.
Одавно сам ту
Дошао сам да се борим
против умишљених гиганата
самосажалне књижевности
против јалових ликова рођених у
споредним улицама
и увек плачљивог расположења
који су у школи учили
да онај ко није написао
патриотску песму
тај је несветосавско копиле
неосвећено студеничким тамјаном
док они њиховом гробљанском песмом
мере квадратуру саборности
и висине православног мучеништва.
Управо стога сам ту.
Кренувши од Предићевог олтара
према Шартру Ремсу и Равени
мене не занима како настаје песма
једнога правца
једнога гласа
и једне вере
потребне су ми лавре Русије
и барови Пигала
франкфуртска берза
и бечејска порта
у којој у јулу липе миришу
па да кренем још даље
у места где живљаху Толстој
и Шарден Колриџ и Шели Пастернак и Бекет.
Овде сам
јер знам
да они
вожени у возовима без сата
своје светосавске мамурлуке
њихову „десетерачку хајдучију“
неће препустити без фајта
и старачких дизања
оних од некад…
У српској књижевности често се играла утакмица два тима – „белог“ и „шареног“, како је ту недавно константовао поуздан извештач са утакмице, Зокс. Врло често је та утакмица била досадна, не једном лажирана (унапред режирана), понекад изузетно груба, када је човеково стваралаштво свођено – да парафразирамо Леца – на варијације на наметнуте теме. На шта је личила та књижевност када јој је недостајао дух, мисао (Мисао мора бити дубља но што може да досегне рука власти – Лец).
Према српској штампи, последњих деценија први је на табели „Шарени тим“. Издржали су испит времена, и српска штампа и „Шарени тим“. Описати каквог – јер овде сви баш то вешто избегавају!
Бесмртни писци југословенског титоизма већ деценијама умиру у својим епигонима. На десетине је српских најизвиканијих писаца који недостатак дара надокнађују недостатком карактера.Тзв. најутицајнији српски послератни песници, песници тзв. Српске четворке, створили су о себи митове, убеђени да ни богови нису почињали другачије. Колико су допринели изоштравању духа српске књижевности, ма шта то коначно значило, сви ти наметачи и типови у којима постоји огромна празнина, до врха испуњена ерудицијом?
Заборавност хара српским друштвом, тзв. културом и књижевношћу, опасно „кратко памћење“.
На људско памћење не може се рачунати. На жалост, ни на непамћење. (Лец)
Извор Златни Расуденац јул 31, 2012. - Погледати и друге публиковане текстове из овог јесењег броја Браничева: НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ РУСКА РЕВОЛУЦИЈА , ВАСИЛИЈ РОЗАНОВ БАВЕЋИ СЕ НУМИЗМАТИКОМ Јован ДУЧИЋ О НАШОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, НОВИНАРСТВУ И О УЛОЗИ ЈАВНЕ РЕЧИ У ДУХОВНОМ ИЗГРАЂИВАЊУ НАРОДА
Легенда о коренима и фрагменти хронике о корони
(Вододушје) У детињству ми је отац толико пут казивао легенду о коренима. Зашто?Зашто је ту причу о кафани свога деде у старој Текији желео да пресади у мене?Зато што су у то време потапали стару Текију?Та прича се у мени п р и м и л а, као и једна друга, о професорки француског,чији је муж, благајник - књиговођа, радио у управи месне зем. задруге.Сусретао сам га скоро свкодневно, око поднева, када ме је мајка слала да позовем оца на ручак.Имао је лице озбиљног господина, високог раста,налик на месног попа, с чијом сам ћерком вршњакињом ишао у исти разред и у коју бејах потајно заљубљен.Становао је са професорком француског и њеном млађом ћерком из првог брака у кући покојног Милована Достиног (оног што се једне ноћи обесио) крај потока (близу основне школе). Ја видим ту кућу бело окречених зидова,двориште у коме цвета камилица,стабла дуња пуна плодова у јесен,и црн барјак изнад врата...Сећам се разговора које сам прислушкивао у мраку између оца и мајке (мислили су да сам заспао!)
Сећам се шапата: запамтио сам како су истражни органи скупљали парчиће мозга по читавој соби;како је књиговођа убио професорку зато што му је пребацила због гнусног недела:силовања пасторке - њене старије ћерке, не оне млађе, што нам је често замењивала часове, опомињући нас кад јурцамо по учионици : - Јуриш, као бик, на црвено!Шта је било са том девојком, после,кад су њену мајку сахранили?А њеног поочима стрпали у затвор и стрељали? Шта је било са њеном старијом сестром, студенткињом?О томе сам дуго мислио, сам, чувајући стоку поред реке.Људи су говорили свашта, невероватне ствари.Пред очима ми је титрала слика потока,врбице, једног дуда, и дворишта белог од камилице.Нико више никада није становао у тој кући.Неко је временом полупао прозоре,уселиле су се буљуне и несмирени духови.Двориште је зарасло у зову и чичак.Цвеће проклетства цвета упорно и шири се као рен и перуника.
Фељтони хронике сведоче о њему с приличног одстојања. Монструми имају више лица и најчешће навлаче маску анђела.У свитање мајка ме је често слала на један брежуљак на коме смо имали виноград опточен раним трешњама, да однесем мом омиљеном псу који их је чувао од лопова комад проје.Једног јутра трешње су биле начичкане вранамаи нисам чуо радосно лајање пса,који би ме осетио издалека.Преко ноћи су га - отровали... Никада не сазнах ко.И сличних је злочина низ остало нерасветљено...
Трешња је храм, кад процвета, и кад се зарумени… Спрудови поред реке су, такође, храмови.Присуствовао сам обреду вододушја. Пуштале су жене у црнини упаљене свеће низ реку и палиле тамјан у кадеоници и кадиле. Одавде довде. Бог да прости!
....Могу ли речи да отворе ичији ум?Може ли планина да се претвори у море?Имају ли речи икакву моћ?Постоји ли истина о којој још нико ништа није рекао?Ако отворим фијоку, океан покуља.Таласи.Острва.Бисерне шкољке.
Угљенисана џиновска стабла. Гусари. Злато потопљених градова. Јата ситних риба. Свраке. И корални спрудови. Колевчице од буковине.Кудеље са огледалцима. Вретена. Циганке у хаљинама шареним,као сојке......
(Велико чишћење) Четири године доцније : с в е ј е и с т о ! Редакције су бусије иза којих су прилегли ситни људи, компромитовани, боранија, новојањичари, брабоњци херцеговачких и иних коза! (Мућци.) Вране и гачци су разговетнији од књижевности фушера. Јексераши штампају јексераше!Територија Мишљеновца налази се у правом углу који чине линије21° 30’ географске дужине и 44° 30’ географске ширине.Тамо је адреса Почетка и Краја.Секира преко сложених свежњева новина;картонска кутија величине А5, везана тврдим канапом, пуна папирне плеве и стваралаштва мишијих секутића. - Аларм пућпуриче,као препелице на крају атара, иза јасенова у вечерњој магли.Долетело је велико камено топовско ђуле што мирише на расо, из саламуре векова, из времена изградње средњевековног Голубца. Гвоздена камила се укопала, претоварена бундама, ушанкама - не да би на њеној грби био испеглан бескрајни шајак година, не!Одвезивање чворова давно завезаних пошло би за руком пре Усисивачу, или оној секири. Одбацивање је чин стваралаштва,али се при том губи оно што би у неком часу могло да покрене планине и небеска тела.Душевност процвалих девојака је осојна,као и евентуални разлози уредника поезије.Нашао сам многе своје рукописе и приче и једну на две странице, исписану мастилом,пре тридесетак година. Све што се може назвати хендикепом једног песника кроз деценије,на крају постаје предност.
Борио сам се са немогућим и неначелним деценијама. Са завишћу, похлепом и частољубљем, знајући да они уз подршку злих духова спремају човека за пакао. Ово би сазнање могло бити опомена свима који се Бога не боје и не верују у онострани свет.Све је према рачуну и према делима учињеним.Сад чисте мале метле, а онда ће доћи велика метла, као морско чудовиште, неман, острвљена ајкула и - све ће прогутати...Краљица пећи гута књиге и књиге, љуске мућака, ровита јаја,јексере и јексераше, бубашвабе и милионе одштампаних слова (смећа!).Изишао сам да видим како сукља густ беличасти дим из димњака.Злато се може видети кроз ватру...(Почетком марта, 1999. — ФРАГМЕНТИ ГОДОВА, КОРЕНА, АМБИСА)
ПОНОВО ЧИТАМ ДНЕВНИК КОРОНАВИРУС
Ништа ти не знаш, брајко.
Упућенији су - скотови
(читај : ботови!)
(може и : партијско тројке!)
Исти, сотонисти!
Диктирају им мрачни облаци,
пуноглавци амбиса,
грозне але,
рептили,
брале!
Снимили су те,
јер не носиш маску,
преко тајних
уличних камера.
Сањају снове
Црвених Кмера,
масона, златно теле,
окупацију планете,
и крдо робота-пролетера.
Долази њихова ера.
Сабласнија од
најмрачнијих
приказа,
вампира,
роспија,
крвопија…
(Недељу дана пред Спасовдан, 2020)
Живот на селу, и будућност
21.06.2019. — Кајсије опале, леже као блато (тако би казала наша мајчица Наталија, — али, бог да јој душу прости, она би их брзо покупила, опрала и припремила за кување пекмеза, или џема). А шта да учиним ја са толиким опалим плодовима? Џемове и пекмез нисам кувао никада. Скупио сам пуно једно корито, и прелио хладном водом. Можда оставим да се осуше, као џезвалије минулих година. Влага у винограду, башти, Другој валији. Све је толико набујало за само три дана...
Србија постаје Африка, или Бразил. Захваљујући приликама, небеским, климатским, светским, и владавини потомака Сатане. Моја драга Контеса, да је овде, рекла би: Уништавају нас Американци и њихови савезници. Воде климатски рат против нас. Екпериментишу. (Тако је говорила све време док смо били у Јужној Шведској.)
Виноград треба заламати. Парадајс преповезивати. Али ипак, упркос свему, послу, живот на селу је природнији, напорнији, бољи него - поготово у летњој сезони - од реторте велеграда, налик на пакао.
Претварају нас у црну расу. У робове.
Народ то не занима. Поготово у градовима. Видео сам то ових дана. Ресторани су пуни света, који пије кафу, пуши под ведрим небом - баш у ово време - пре осам изјутра.
Овде је мало друкчије, угодније. Ми пијемо кафу, ону прву на оној страни где је најсунчаније, испред другог улаза у кућу, оног окренутог северу, у друштву наше Лејди, која баш уме да ужива, као каква принцеза, у сунчању.
Други позивају комшије и пију кафу на лепим цветним терасама.
Сад је небо тако чисто, чивитно, без оних сумњивих облака, без оних застрашујућих муња, са којима је Тесла често разговарао.
Хеј, Тесла, Тесла, твоји изуми ће нам доћи главе; харпови ће нас дресирати и издресирати, као шведске краве.
Живот на селу има будућности, упркос свему (поготову оних брђана који на својим имањима имају и тајне камене породичне пећине, у којима преко лета чувају залихе леда, и који су одлична склоништа чак и против атомских бомби и других страшних оружја. На планинама ће ипак више преживети него у градовима, кад почне рат, који већ годинама спремају лудаци са разних страна, сатанисти, богаташи и истакнути маскирани припадници Ђаволове странке…) Живот на селу има више природности, угодности и спонтаности, али млади по градовима то не разумеју, а млади по селима сањају да заувек побегну из својих села…
Доказ да Србију претварају у Африку или Бразил, тропско подручје је свуда, па и на нашем, имању на Пеку, у Звижду (Лакомица).
СЕЈАЊЕ
Пањеви
свеже одрубљени
шикљају,
а они старији
плачу.
Нека плачу,
дошло је време за плакање.
Црне сузе...
Дошло је врене
за сетву,
не за причу.
Засеј семе
белих,
црних,
и других бундева
Тикве.
Шта ако је старо семе
тикава?
Нићи ће,
веруј,
много више
него што помишљаш.
Нићи ће из клица,
чак и упокојени,
пре две деценије.
Родиће се поново
и твоја умрла мајка.
Уверићеш се, да!
Пре него што се зарумене
румене прве трешње...
петак, 19.04.2019.
Свети Евтихије Цариградски
ПРУГА 47. УПОРЕДНИКА . — РАШОМОНИЈАДА
Рашомонијада са рачунима за комуналије . - ЈКП „Инфостан” послало ми је рачун за јануар на којем је потрошња воде увећана шест пута. Жалила сам се, и у фебруару сам добила скоро три пута мањи рачун за воду (па сам се опет жалила, јер је и то више од просека). Објаснили су ми да је реч о усклађивању, пошто се досад вода плаћала паушално. Питала сам их зашто је онда износ сваког месеца био другачији. То значи да је вршено читање потрошње. / Прошле недеље сам добила рачун за фебруар, на коме пише да за воду дугујем 760 динара. Никакав рачун на тај износ нисам добила, а све сам уредно плаћала, па сам послала мејл Инфостану, после чега сам добила рачуне за новембар и децембар, који наводно нису плаћени. Послала сам скениране рачуне за та два месеца са потврдом о уплати. Како ми нису одговорили, отишла сам и лично предала рекламацију. Службеница је рекла да ће прокњижити уплате и да не треба ништа да плаћам. Ако би, рецимо, два милиона људи добило да плати непостојеће дуговање у износу од „само” 760 динара, колико је то пара? И шта би било да се нисам жалила за јануарски рачун? Да ли заиста треба да се спуштам у шахт и да сама читам потрошњу? - Нина Огризовић, Београд
Колико је оваквих случајева, попут случаја Г. Н. Огризовић? Десетак? Или можда педесетак хиљада случајев
Miki пре око један сат:
Svaki neplaćeni račun treba da bude prikazan odvojeno i na svaki posebno zaračunata kamata samo jednom od dana dospeća do dana uplate. Ali oni tako ne rade, a to posle ni veštaci na sudu ne mogu da razmrse. Tako prikazuju i uvećavaju potraživanja od građana u netačnim iznosima, tj. potktadaju dužnike sistematski. Svi, osim Telekoma.
*
Gaga пре 2 сата:
Svi „komunalci“ knjiže dug transparentno i kumulativno. Npr, EPS. Tako naplaćuju kamatu na kamatu. Kada platite dug vodovodu od recimo 6000, pošalju vam račun za isto na još 13000. To su igre bez granica.
dzordz пре 6 сати:
placam infostan bez ikakvih pitanja sa moje strane, ili kontrole. firma je to. cak nam naplacuju kovertu i stampanje racuna??? kao kad bih u supermarketu platio za stampanje fiskalnog racuna.
*
Boris пре 3 сата:
A kamo fiskalni za naplatu fiskalnog...
*
Mrle пре 7 сати:
Ja već napisah jednom: Ili će narod izaći na ulice, ili će ga izbaciti na ulicu....
_________
Како да, најпростије, народ изађе на крај са овом врстом бирократије ЈКП „Инфостан”? Та поткрадања, манипулације, систематско завлачење руке у џеп корисника, та игра "без граница" - како ће бити решеана? И да ли ће? Рашомонијада води у лудило или у једну од варијанти коју предлаже читаалац Mrle.
(Извор: - Политика среда, 13.03.2019. у 10:11)
СКРАПЕЖ > СЛИЧНОСТ српске речи и шведске Skräp
Скрапеж је река у западној Србији лева притока реке Ђетиње. Дугачка је 47,7 km. Почиње изворишном челенком на јужним падинама Буковика и југоисточним падинама Повлена спајањем речица Сечице и Годљеваче, а у Ђетињу се улива у Пожешком пољу. Од левих притока Скрапежа најдужа је је Добрињска река, а од десних Лужница. Википедија
На бензинским пумпама, у Шведској, запазио сам још пре неколико месеци пластичне канте за ђубре на којима пише:
Skräp
Шта у ствари значи та шведска реч? - ђубре.
Како је настао необични и редак назив реке Скрапеж у Косјерићком крају?Откуд та реч доспе у наш језик, и у Косјерић?
Покушавао сам да се обавестим.
Постоји село у околини Власотинца са истим именом:
Село Скрапеж је село разбијеног типа, собе стране (330 м) пута који води ка долини Власине (према селу Конопница), 5км северно од Власотинца.
У насељу Скрапеж живи 187 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (47,1 код мушкараца и 51,2 код жена). У насељу има 80 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Предање о настанку села. Несумњиво је да се овде одвијао живот још пре насељавања првих становника села Скрапеж; јер на то указује то што је у близини села према селу Конопница, саме конопничке цркве постојао манастир по називу Скрапеж.
Назив села Скрапеж, можда су досељеници „донели“ још у времену отварања тог манастира пре насељавања садашњег становништва-крајем 18. века и у 19. веку; после ослобођења од Турака. Овде је било становништво и у времену под Турцима, али после разноразних буна и устанака противу Турског зулума долазило је често и до „пражњења“ села. Та претпоставка се може видети да постоје реке у називу Скрапеж у Црној Гори и Западној Србији...
Становници овог села не знају зашто им се село зове баш тако како се зове.
Друга претпоствка је да је тај назив реке и села Скрапеж више географски појам, који се тумачи на неком од других језика оних који су пре овде били доласка Словена на Балкан.
Само предање о настанку села је било тешко утврдити, сем једне једине реченице једне 93-годишње бабе Совијанке Петровић (1920.г) из најстаријег рода ПЕТРОВЦИ (Петровић, крсна слава Свети Јован-девојка из с. Џакмоново-Борин Дол).
Та реченица о предању настанку села је: „Село Скрапеж је настао по скривање људи у време ратова-бежанија“.
Према помињању самог манастира Скрапеж поред села Конопница, само село Скрапеж се помиње 1536.године, када је имало 25 кућа, и 1884, са 65 кућа и 138 житеља.
Село је подељено на четири махале: Петровце, Цанинце, Јарсилце и Знепољце.Први насељеници су из родова: Цокановци, Петрови и Цанинци.
Становништво села Скрапеж је српско. Слави крсне славе: Св. Јован, Св. Ранђел, Св. Николу и др. Сеоска слава (Литије) је Спасовдан.
Први насељеници су из родова: Цокановци, Петрови и Цанинци... (Видети више)
Лепо је Врело реке Скрапеж.
Има и један леп албум слика о овој реци.
Шта значи реч Скрапеж? Нисам нашао ништа о пореклу тога назива.
Српски језик је вероватно један велики архив, и сачувао је много тога, о чему савремене генерације немају ни много знања, ни предања и претпоставки. Ни легенди. Можда нема никаквих других веза између ове две речи, српске и шведске, осим случајне сличности, између Скрапежа и Skräp?
8. март 2019. (Boras)
НЕУПУЋЕНА ПИСМА
Могуће да је ово требало да буде упућено једном — распопу? Наводном песнику? Безбожнику – интриганту?
(Извор: Нашао на једном од стотине ЦД, сређујући документа, писма, рукописе - сачуване. Овај је можда написан —(22. јун 2019, Мишљеновац)
Несрећниче, незахвалниче, наметљивче,
Није часно кад неко у име части блати част другога!
Јеси ли своје последње писмо писао пијан?
Окани се лажи и подметања!
Твој породични живот, уопште ти, никада ме ниси занимао!
Зашто би ме занимао?
Ма у које рухо да се обуче, лаж је лаж!Не инсинуирај!
Непросејана реч, опака је реч!
Боље је поклизнути ногом, него језиком!
Запамти: Будала је најпаметнији кад ћути.
Будала је углавном тврдоглава:само верује у оно што тобож зна.
И критика је била сигнал, и порука онима на које се позиваш!
Једна мука је – упознати, друга – оценити, а трећа, највећа, створити.
Нико други не може решити оно што ти мораш.
А ако се не да, то није разлог за очајање, за изругивање.
Неко мора да ти каже: Колико је таленат ограничен,
толико је неталенат неограничен, а то држим потврђују
ове коверте које враћам.
Најгоре је кад неко неће да разуме.
Не прети, несрећниче, судовима, двобојима,
јер је то нехришћански, твоје последње писмо
пуно гадарија најбољи је доказ за много тога.
Само када се морално падне, онда се све може и све сме!
И да се више ниси усудио ни да ми пишеш, нити телефонираш.
Ако неко већ треба да се извини, знаш ко је та особа.
Не заборави – мржња је бујица без обала.
Мржњу често завист храни, а кукавичлук води!
Наш народ каже за оног који је много тога промашио:
Ко се злом наточи, мора да га на неког преточи...
Мислите својом главом!Не заборавите никад истину...
...
Ектон је 2014. године продао „Фејсбуку” свој удео у „Воцапу” за 14. милијарди долара, а компанију је напустио 2017. године, јер се, како је рекао, није слагао да огласи треба да се уводе у платформу за размену порука.
Ектон је данас шеф „Сигнала”, непрофитног ривала „Воцапа”, а директора „Фејсбука” Марка Закерберга оптужио је да тргује с приватношћу корисника како би омогућио рекламе на својој платформи и повећао приход, преноси Танјуг.
Ово је други пут да Ектон позива на брисање „Фејсбука”. То је урадио преко „Твитера”, где је написао „Време је „избришите фејсбук” након што се друштвена мрежа уплела у скандал с политичком консултантском фирмом „Кембриџ аналитика”, која је неовлашћено приступила подацима 87 милиона корисника.... - извор: Полит.
Ana011 пре један дан:
Taman posla da se ukine Fejsbuk, pa gde da se kače slike sa provoda po mnogobrojnim beogradskim kafanama sa društvom sa fakulteta ili posla. Najvažnije je praviti se važan. Fejsbuk je idealan za srpske narcise.
*
Боривоје Банковић пре један дан:
Ја то користим да видим пријатеље и родбину која се расула по свету. Погледам два, три пута месечно, сви моји подаци осим имена су нетачни, редовно бришем огласе, не делим и не коментаришем објаве, "смешне" клипове и слике или којекакве мудре и дубоке мисли. Кад поставим слике, виде их само моји пријатељи и углавном су погрешно означене. Београд је (на пример) Тимбукту, Голија је Мадагаскар, Стразбур је Монголија и томе слично. Повремено обришем и све што је Фејсбук проценио да су моја интересовања. Па нека тргују мојим подацима до миле воље. Постоји много сајтова где се може прочитати пуно о техникама збуњивања трговаца подацима.
*
Bosko пре 18 сати:
FB moze da te prepozna na slikama kao i da locira mesta na kojima si se slikao, ko je sve u tvom drustvu etc. Ne mozes da se "sakrijes" od FB ako ga koristis. Ti spadas samo u poseban marketinski segment tzv paranoicni korisnik.
*
Mladen III пре један дан:
Oj, oj, Fejsbuk moj, tu ognjište, tu mi dom!
Euskirchen пре један дан:
Jako ciničan poziv da se briše nalog na Facebook-u, pošto je dotični prodao What's up Facebook-u.
Glupi Djoka пре 16 сати:
Fejsbuk?! Sta to bese? Aha ono sto vecina ima a ja ne, i nikad mi nije falilo. Sta ce mi, nisam napumpao usnice pa nemam slike da metnem.
*
Немогуће! пре 18 сати:
Немам га.
*
petar пре 18 сати:
kako da ga gasim kad ga nikad nisam otvorio...
Некад су се муве ловиле на лепљиве траке. Данас се многи лове, као те муве, на ту лепљиву траку ФЕЈСБУК, и то је њихова ствар. Њихов избор!
Што се обичан свет код нас пеца на ту "лепљиву удицу", хајде-де, али професори универзитета, антрополози, новинари, амбициозни писци?
Без обзира на све, Ектон је упозорио:
„Време је „избришите фејсбук” након што се друштвена мрежа уплела у скандал с политичком консултантском фирмом „Кембриџ аналитика”, која је неовлашћено приступила подацима 87 милиона корисника....
Опрезном човеку је та врста обавештења - довољна. Ф. је једна велика превара!
POST SCRIPTUM
Профил на ФБ обрисао сам пре извесног времена, у време КОРОНАВИРУСА, тј. стравичног кућног заточења.
Зашто? Зато!
КО ШИРИ ЛАЖ И ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ,У СТВАРИ?
ИЗ ДНЕВНИКА ПИСАНОГ У КУЋНОМ ПРИТВОРУ ИЛИ О ДУШЕБРИЖНИЦИМА И ТУЖИБАБАМА - ИГРА БЕСНИХ ПАСА, ТЗВ. КОРОНЕ И ВРЕМЕНА
Понедељак, 27. април 2020.
Поред свих гадарија ових дана и ноћи, стигло је овакво обавештење на ФБ: Независна организација за проверу чињеница има додатне информације о садржају који сте поделили… Садржај који сте поделили проверила је организација за проверу чињеница Faktograf.hr.
Та тзв. "независна организација за провјеру точности", уопште није независна, погледајте трошковник споменутог веб сајта — ко их финансира. Ево тог садржаја који их тангира:
„УДАРНА ВЕСТ!АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ТВРДЕ: Да ли је ово могуће — ухапшен Џорџ Сорош? — Avala info“.
Је ли забрањено преносити оно што се питају неки други људи, или објављивачи? Чиме се у ствари баве ови хрватски "душебрижници" и "тужибабе"? Плаћеници конкретне амбасаде и можда директни зависници од тзв. „дубоке државе“, коју оличава Тај кога покушавају да заштите на ФБ.
Много се више баве истином милиони других устрашених људи широм планете од ових тзв. „независних“ и умишљених „истина“ у које више нико не верује. — "Тужибабе" и "душебрижници" се лажно представљају. Солећи памет, заиста независним, људима. Немају "квалификације" за проверу "точности", тј. истине.* Ови анонимуси и хонорарци - транспарентности, финансирани од стране једне одређене амбасаде, баве се нечим другим. Запамтите их добро.!… — Видети више: Faktograf.hr.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
________
* НЕКОЛИКО ДАНА КАСНИЈЕ, независни и популарни медиј СРБИН.ИНФО Српске брзе интернет новине, публикује подужи текст, који потврђује очигледност и провидност споменутих „фактографовића! — тужибаба и душебрижника:
КОНАЧНИ ОБРАЧУН С ГЛОБАЛИСТИМА Тужба против Обаме, Клинтона,Гејтса, Сороша… - — https://srbin.info/svet/konacni-obracun-s-globalistoma-tuzba-protiv-obame-klintona-gejtsa-sorosa/
Обрачун америчких суверениста и глобалиста коначно је ушао у правне оквире. У калифорнијском федералном суду покренут је поступак против два бивша председника Сједињених Америчких Држава, неколико чланова њихових породица, блиских сарадника, спонзора, као и страних политичара и компанија. Тужба, на 87 страна, поднета је против Барака Обаме, Била и Хилари Клинтон, Џоа и Хантера Бајдена, Била Гејтса, Џорџа Сороша и других представника бивше администрације и „дубоке државе“. Тужбом су обухваћене и неке од најуспешнијих компанија Amazon, Boston Dynamics, Hanson Robotics, Sensetime, Icarbon X, Tesla Inc, Neuralink Inc, Alphabet Inc, kao i Gejtosv Microsoft i Zukenbergov Facebook. На списку су и кинеске компаније Хуаwеи и Алибаба, па и кинеска Комунистичка партија. Оптужене су и Сорошеве и Рокфелерове фондације, Харварда и Универзитета у Вермонту, па и неколико најутицајнијих америчких медија: CNN, New York Times, Time Magazine, Washington Post, pa i The World Bank. Оптужни предлог је поднео Сајрус А. Парса, оснивач и извршни директор калифорнијске компаније АИ Организатион, у којој води сектор креативне анализе и одбрамбених иновација. Парса 20 година истражује сложене концепте био-дигиталних мрежа, хибридних ратова и биолошки тероризам. У последње време објавио је резултате истраживања у којима упозорава на опасност која прети могућом злоупотребом експеримената с вештачком интелигенцијом, војном роботиком, 5Г мрежом и био-технологијом. Тужба, коју је поднео с намером да се спречи уништавање човечанства, односи се управо на актуелне технолошке и биолошке претње, које се шире из Кине, Ирана и америчке „дубоке државе“. Парса је тужбу поднео надлежном суду у Калифорнији 26. фебруара 2020, где је заведена под бројем 3:19-цв-02407-ЦАБ-АХГ. Обама, Клинтони, Гејтс, Сорош и остали осумњичени су за злоупотребу вештачке интелигенције, кибернетике, роботике, технологије за биометријску идентификацију, био-инжењеринг, био-технологије, телекомуникацијске мреже 5Г и 6Г и квантну компјутерску технологију, којом може да се угрози људска популација на целом свету. Према тим наводима, група политичара и компанија је осумњичена за издају државних интереса САД. Издаја, субверзивне делатности и угрожавање безбедности извршени су трансфером технологије за производњу биолошког оружја у Кину, које може да се употреби за био-терористичке акције. Оптужени се терете да су извршили био-дигитални социјални инжењеринг користећи људску биометрију и вештачку интелигенцију.Злоупотребом идентификацијских кодова и алгоритмова на незаконит начин прикупљали су приватне биометријске податке, чиме су нарушили цео корпус људских права, укључујући и право на приватност. Прикупљени подаци искоришћени су за геноцид над културолошким посебностима, религијску дискриминацију и медијски утицај, који је омогућио цензуру „неподобних“ ставова научника и политичара, чак и председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Контрола информација омогућила је контролу јавности. Уз помоћ напредних технологија, неуралних мрежа и био-хемије, оптужени су креирали и развијали ксеноботс технологије за експерименте с матичним ћелијама и роботиком, са циљем да оживе неземаљске облике живота, који могу да мутирају или да буду програмирани за ширење болести које би угрозиле опстанак људске врсте на безброј начина. – Злоупотребом био-технологије, све горе наведене компаније и лица, покушавају да реализују план са жељом да створе вештачку супериорну интелигенцију и репрограмирају људе, како би им уништили слободну вољу, са крајњим циљем да изазивањем ратова међу државама и употребом вируса и на бројне друге начине униште комплетну светску популацију. Барак Обама, Хилари Клинтон, Џо Бајден, Ненси Пелоси, Бил Гејтс, Елон Маск (и остали горе набројани) на немаран, некомпетентан и издајнички начин су допустили да Кина и њене корпорације дођу у посед, односно да украду, био-технологију, квантну технологију, био-метрику, технологију чипова, 5Г, технологију ратних бродова, свемирску и друге технологије, као и приватне податке америчких грађана. Барак Обама је дозволио да амерички бизнисмени, институције, школе и грађани инвестирају у Кину и да трансферишу осетљиве напредне технологије, које угрожавају опстанак животе свих људи на свету. Обама и његови сарадници саботирали су рад свих америчких националних служби безбедности – наводи се у тужби, којом је обухваћено око хиљаду компанија, махом из сектора напредних технологија.
Пребацивањем савремених технологија из САД у Кину, оптужени су створили услове да кинеска влада и њене компаније дођу у посед знања, података и модела вештачке интелигенције. Приступ вештачкој интелигенцији, кинеске власти су искористиле за стварање био-метричких технологија којима се врши надзор, праћење, лов, карантин, хапшење, мучење. У специјалним концентрационим логорима и лабораторијама узгајају се људски органи, намењени трговини. Кинеске комунистичке власти најсавременијим техничким средствима спроводе тортуру над својим грађанима, демократским активистима, неподобним научницима, професорима, судијама и новинарима, верским заједницама попут хришћанске, мањинским етничким групама као што су Ујгури и Тибетанци, па и над свим осталим појединцима, који засметају властима из било ког разлога. …..итд.
….
Дакле, овакве „независне организације“, које се лажно представљају, сада је – мени, 3. априла 2020. потпуно јасно – требало би забранити и вероватно правно гонити, јер су друштвено опасне!
Али, наравно, то се неће догодити одмах, то неће бити лако. Планета Земља је пред великим искушењима и борбом са амбисом „дубоке државе“ и њених експонената широм света… Боже помози, свима нама, који добро знамо куда води наука без Бога!
АЗ — БУКА — З > ЖИГОСАЊЕ > ЧУВЕНЕ СРПСКЕ НОВИНЕ
Српске новине оглувеле, онемеле, изгубиле вид и слух, постале глувонеме. Преко ноћи.
Телефонира ми пријатељ
и каже:
- Чувене српске новине,
тиражне, које су преживеле
многе режиме, свашта...
И онда почиње да шишти,
да псује...
- О чему се ради, човече?
- О томе да више
нећу да обришем
њима ни д...
у недостатку тоалет папира!!
Покушавам да му кажем
да није време за такве разговоре
сада, да боље ту прекинемо,
и попричамо о томе
током лета 2019...
- Лако је теби тамо,
можеш да читаш
све новине света!
А зашто би их читао?
- Али, зар не разумеш,
овамо је смркло већ поодавно?....
Мраааааааак!
Мркли мрак...
- Али, драги мој,
није ти сметао прошле године,
прошлих година,
док си се замлаћивао на Фејсбуку,
писао за те исте
"чувене српске новине"?
- Али тада је могло да се објави ту и тамо понешто,
јављали су се читаоци, правили коментаре,
утицали на друге читаоце,
али овамо је пао мрак,
нема више тога,
само оно што каже
Баба Рога и Баба Рогићи!
(..........)
СВЕ КАСНО ДОЂЕ, ОСИМ СМРТИ
ЗАВРШНИ РАЧУН (ФИНИТО!)
Волели бисте да поживите дуже?
Маштате о Нобеловој награди?
Знати ли шта она уопште значи? Како се добија?
Више не пушите? Сећате ли се времена када сте завијали дуван?
1993. наш отац је ушао у 68. годину. Већ је био у пензији.Наша мајка, напунила je - 61.
Толстој је поживео релативно дуже.
Шта то значи - дуже?
82 године?
"Бежи, Иване, киша!"
Чујем бат крупних капи.
Пушим.Трећа цигарета.
Наша Мица Лазић, долази као и пљусак, са Дунава, из Великог Градишта...
Укоричити ПУШТАЊЕ ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ I - II у неколико примерака. Понудити неком београдском издавачу....
Четврт века касније, ја сам ушао у очеве наведене некадашње године. Тада сам први пут сањао Келте у неком дубоком подземном утврђењу - гледали су ме претеће, као да хоћу да им преотмем жене…
Повукао сам се од тих подземних духова, који долазе из лавиринта званог Златни Расуденац... Откуд Келти? Има потврда да их је било на суседном брду, преко реке, ни километар даље, од места на којем сам их видео у сну.
Мој брат је ишао у том правцу, у трагању за печуркама. Рашљарима је дато да нањуше, као псима трагачима, највредније оне печурке што расту под земљом и враћају мушкарцима рс. Куда га ти путеви (серпентине) воде? У висине, на брегове који делују у летња предвечерја ванредно. Са пар усамљених стабала...И пропланцима које су прогутали парлози...
Косећи на брду, наједанпут, из траве прхну фазанка!
...Гле, на нашем су се имању насадиле дивље кокошке! Брзо сам се удаљио у правцу трешње румене на тридесетак корака северније, како би се фазанка-квочка вратила у своје гнездо… Са грана трешње, видим, фазанка се вратила у своје гнездо… ...
(Четвртак поподне, 21. мај, Свети апостол и еванђелист Јован Богослов, скоро фатална 2020.)
Коментари