“За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе и што се овде очувало духовно”, каже професор историје уметности са Универзитета Окајама Мићитака Сузуки.

Ко вјерује у правдања Стјепана Месића и оспорава усташки карактер Туђманове Хрватске, нека почује глас неколико Хрвата од савјести и истине : Луке Винцетића, Еда Муртића, Виктора Иванчића, Ива и Славка Голдштајна …

     Јасно је свима, осим онима који су окорели у лажи, који су неизлечиво обољели од србомржње, који су кратког памћења, који онда још нијесу били стасали или којима то више не одговара, као Стјепану Месићу, да су Хрвати, повампиривши усташтво почетком 90-их, крваво разбили, уз благослов Ватикана и помоћ Немачке, заједничку државу Југославију преко које су се, међутим, након хиљаду година, били вратили на историјску позорницу свијета.

Тезе из интервјуа  ТВ „Палма Плус“, 16. март 2019.

Резолуција СБ УН 1244 је свеобухватни документ од десетак страница. У њему има и повољних и неповољних ставова, зато прилаз треба да буде целовит а неселективан, поготову да се не ограничава само на оно што за Србију није повољно. Не разумем зашто се запостављају одредбе овог документа о гарантовању суверенитета и теритоијалног итегритета земље, а истичу посве неосноване оптужбе.

Тачно је да се у Резолуцији СБ УН 1244 говори о СРЈ, али је тачно и то да је Србија правна наследница СРЈ.

Србија треба да захтева целовито и доследно спровођење Резолуције 1244. То, поред осталог, значи да треба да захтева и остваривање права на слободан и безбедан повратак око 250 000 Срба и других не – Албанаца на своја имања и у домове на Косову и Метохији, тим пре што су припадници других заједница то право одавно остварили. Због чега то не захтевамо, шта постижемо ћутањем? Не смемо се мирити са последицама етичког чишћења протеривањем Срба.

Видимо да страни државници и када су у Београду, али и иначе, истичу вредности Резолуције 1244 као најважнијег правног ослонца Србије. На другој страни, наши представници се позивају на тај докуменат селективно, само када нам догори до ноката – када Приштина формира војску, када узурпира Трепчу, када угрожава Газиводе и слично. Шта се тиме добија?

Србија не сме да тргује својим неотуђивим правом на Косово и Метохију, да прихвата подвале и преваре какве је већ доживела, погодбу по моделу – државна територија за магловито обећање чланства у ЕУ.

Србија треба да остане отворена за мирно, уравнотежено политичко решење, али само у оквиру Резолуције СБ УН 1244 као императивног правног документа. Не треба да жури и да угађа било коме са стране. За сад не постоје услови за уравнотежено и одрживо решење, јер Брисел нуди само оно што је искључиво у геополитичком интересу Запада, његове конфронтације са Русијом. Не смемо наредне генерације лишити могућности да у повољним условим постигну праведно и одрживо решење.

ЕУ је, због БРЕГЗИТ-а, судбоносних избора и подела у најдубољој кризи од свог оснивања. Политичка ситуација у САД-у је нестабилна, јер је велико питање у којој мери садашња администрација управља главним политичким токовима. Трговински ратови, санкције на све стране, претње новим оружаним интервенцијама, стални ударци међународном правном систему, трка у наоружању, успоравање светских привредних токова, продубљивање неповерења и конфронтације глобалних фактора голаблизују нестабилност. Да ли је у тим условима реално очекивати праведно, стабилно и одрживо решење за Косово и Метохију?

Поштовање Резолуције 1244 је услов мира и стабилности у Европи. Јер, Каталонија није једини случај сепаратизма у Европи, има их бар још десетак који чекају у реду да се легитимизују и легализују. Ваљда је постало јасно да не постоје „уникатни“, изузетни сепаратизми.

Илузорно је чувати мир на Балкану по немачком, британском или сличним моделима који се у историји нису показали најбољима. И пре 80 година лидери западно-европских земаља су „чували“ мир правно обавезујућим документом о одузимању Судетске области од Чехословачке и тада настојећи да изолују СССР, као што данас покушавају да изолују Русију. Знамо како су мир „сачували“.

Тешко је разумети зашто српски званичници јавно истичу само оно што отежава позицију Србије, зашто говоре да је Србија све изгубила, а онда се љуте што Приштина такве изјаве прима као понуду. Чему служи кампања за „смањивање очекивања српске јавности“, од кога смо такав савет прихавтили? Која су то туђа права или територије које би српска јавност желела да присвоји, одузме, узурпира од њихових власника или титулара?

http://slovoslovlje.org/author/slovoslovlje/

Красноока и боголика принцеза Кујава, 
сестра жупана Стефана Немање 
и принчева Тихомира, Страцимира и Мирослава, 
имала је очи од неба 
и зјенице од звијезда, 
руке од распјеваних даљина.
По њој се зове село у Бјелопавлићима 
наспрам Острога 
поред модрозелене ријеке Зете.
У принцезу, прича се, 
заљубио се чобанин Радета 
који је Кујаву стално чекао 
поред ријеке и кад га чекање уморило
бацио се у вир 
који се данас зове Радетина рупа.
И сада се у олујним ноћима 
чује вапај пастира Радете из вира Зете, 
а на обали вировите ријеке 
и данас се чује кукање принцезе Кујаве 
која од туге умрије 
и сахрањена је на подини 
која се зове Крстови 
гдје се данас у селу Кујава 
налази гроб 
краснооке и боголике 
принцезе Кујаве, 
сестре жупана Стефана Немање 
и принчева Тихомира, Страцимира и Мирослава.

Једном приликом је писац и сценарист Михаил Димов предложио ученицима руских школа, узраста од 6 до 10 година, да напишу Богу, за њих најбитнија питања или њима најважнија размишљања. Од тих писама је на крају састављена цела књига објављена 1997 г.
Ево неколико писама који су ушли у књигу.
Зашто Ти кажњаваш добре људе? (Феља, 3 разред.)
Здраво, Господе. Како је код Тебе? Како живиш? Како здравље? (Жења, 2 разред.)
Људи тако на Земљи страдају, није ваљда у твом аду још горе? (Радик, 4 разред.)
Ја сам схватио да си ти најглавнији на Земљи, мада и живиш на небу. А хоће ли Tе опет изабрати? (Сења, 1 разред.)
Ја Tебе наравно волим, но маму и тату волим више. Ништа за то? (Зоја, 3 разред.)
Може ли, да ја не умрем, а? (Јулија, 1 разред.)
Зашто у пролеће, када Ти навече укључиш на небу звезде и дуваш на земљу топли ветар и около je све тихо-тихо, ja хоћу да плачем? (Наташа, 2 разред.).)
А Теби се свиђа, то што се чини на земљи? (Андреј, 4 разред.
Ти не знаш, хоће ли се помирити моји родитељи? (Катја, 2 разред.)
Господе, ја сам Ти благодарна за све што си ми раније учинио. Но помози ми сада. Мог тату су ни за шта страли у затвор, и сада он тамо лежи већ 8 месеци. Чекам га све време. Много Те молим, помози ми. То је највећа молба. Потом Те више никада нећу узнемиравати. Чак и да будем умирала. (Ира, 4 разред.)
А сада, Ти би и по други пут створио човека?“ (Олег, 3 разред.)
Знаш, био сам на гробљу и потресао ме је један споменик. Црни велики камен, на њему урезана само једна реч: «Мама». Само то. (Вања, 4 разред.)
Ех када би Ти знао, како су ме одрасли измрцварили ове седмице. (Лелик, 3 разред.)
Учини тако, да се на земљи сломе сва оружја (Костја, 4 разред.)
Ја никада нећу моћи заборавити татине очи, како је он гледао када је мама, шчепавши ме за руку, одлазила од њега заувек. Господе, кажи колико је тешка суза? (Андреј, 4 разред.)
А шта, ако људи Тебе не воле, него се боје? (Руслан 2 разред.)
Зашто си Ти такав: испочетка лош, а други дан – предиван? (Оља, 2 разред.)
Види, ја Теби такође много праштам (Натан, 4 разред.)
Развод је сахрана породице. (Оља 4 разред.)
Зашто си Ти створио овај свет? Зар, ниси знао да ће бити таква запетљанција? (Марина, 4 разред.)
Изненади ме, Господе (Артур, 3 разред.)
Зашто човек расте годинама, а потом боц – и он већ мртав? (Васја, 2 разред.)
Родио сам се, погледао, а свет већ тако зао, жесток. (Андреј, 4 разред.)
Пошаљи на земљу свога сина. Ми га нећемо разапети. (Павлик, 3 разред.)