Када смо у гимназији читали, као обавезну лектиру, делове ИЛИЈАДЕ и када сам одлучио да је, ипак, прочитам у целости, пошто је Хомеров еп о тројанском рату уврштен у основе наше европске цивилизације, која је почела, како су нас учили, од античких Грка, јер су нам, наводно, управо стари  Грци подарили ту прву цивилизацију, свим европским народима, па и нама Србима који смо, како су нас  званични историчари подучавали, дошли на Балкан у седмом веку, када смо, као нека дивља, варварска племена прешли Карпате, напустили блатљаве мочваре и досељавањем на туђу територију, међу цивилизовани народ,почели да примамо европску културу, онда сам у том мом младалачком мукотрпном исчитавању претешке за мене и гигантске  ИЛИЈАДЕ, постављао сам себи нека логична питања, на која нико није знао да ми одговори: 

Лазо Костић своју расправу објављену под овим називом 1964. године у Бадену, Швајцарска, почиње констатацијом да су Хрвати једини народ на свету који нема свој језик, позивајући се на познатог етнографа Гијома Лежана, који је у својој књизи “Етнографија Европске Турске” навео да не постоје двојица слависта чије се мишљење подудара по питању шта су Хрвати, којим језиком говоре и како су географски распоређени.
 
Сам Ватрослав Јагић, најпознатији хрватски слависта, коментарисао је став Јосифа Добровског који је “држао само кајкавски дијалекат Хрватске, према фактичким односима оног времена, као хрватски, све друго било је за њега илирски или српски.“ (стр. 6.)

У Азији пронађен српски споменик стар чак 2,800 година! А тек кад видите ста пише на њему!

У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену србски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на србском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.

У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.

Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .

Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII  века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму.

Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије.

Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.

Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Тај радни материјал је објављен у зборнику „Цатена Мунди“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.

Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).

Извор: Србин

http://srbin.top/u-aziji-pronaden-srpski-spomenik-star-cak-2800-godina-a-tek-kad-vidite-sta-pise-na-njemu-2/

Сценарио за анимирани филм – радна верзија

                                                       (Поема за децу)                                            1

ДЕО ПРВИ: ЖИЧА ПРЕ ЖИЧЕ

Децо, давно, пре ове Жиче

Овде је иста Жича била.

Нико је није могао видети

А сви су чули њена крила.

И сви су знали тада,

Као што сви знају и сада,

Да се цркве, одувек свете,

Прво сазидају на небу

Па после на земљу слете.

Знао је то и дечак Стефан

Жупана Немање средњи син.

Бејаше он, као и сва деца

Лепо васпитан, вредан и фин.

И радио је све што ради дете

Играо се, учио, посматрао птице док лете,

Трчао за јеленима и лептирима,

Путовао са витезовима и пастирима

А у слободном времену,

Које се још тада звало доколица,

Ослушкивао је шапат дрвећа и говор птица.

И путујући тако, дођоше на ово место,     

Где трава, као и свуда,

На исти начин расте, вене и ниче.

И сви видеше само траву,

А Стефан виде темеље Жиче.

И у тај му час,

Са неба јави глас,

Да Жича жели овде да се насели.

А Стефан, задивљен у тој тишини,

Одлучи да је видљивом учини.

                                               2

Анђели Господњи,

Који занају све помисли наше,

Са неба на земљу спустише златни путир

И сложно запеваше:

Слава Господу на небесима

А на земљи мир.

Скуп Бошњачке академије наука и уметности у Сарајеву изнео бизарне тврдње о пореклу народа у БиХ

Да ли академици БАНУ планирају да Бошњаке „врате“ у богумиле који говоре језиком са стећака у Радимљи и Мухамеда Туњу Филиповића промовишу у бошњачког Вука Караџића?

„Матерњи језик – стуб државности БиХ“ – назив је научног скупа који је посљедњег дана фебруара у Сарајеву организовала „Бошњачка академија наука и умјетности“ (БАНУ) из Новог Пазара, а у част 1. марта – Дана независности БиХ (Дневни аваз, 28.02.2018.)