Драган Станић, председник Матице српске:
Окупатори Срба увек су прво ударали на ћирилицу

Новости, 06.11.2017.

Председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба: Никако Не смемо да дозволимо да нас гурају у правцу сметлишта историје, где је све допуштено

КАДА се незајажљиви глобализацијски апетит светских сила, одлучних да све мале народе очисте од националних посебности и претворе у своје клонове, укрсти са помањкањем српске вере у сопствене вредности, резултат је видљив и на улицама Новог Сада. Град који је у 19. веку понео име Српска Атина јер је, како је говорио Вук Стефановић Караџић, био „највеће српско опшчество на свијету“, а Јован Скерлић забележио да се „ту писало и мислило за цео српски народ“, данас се може подичити са свега пет одсто ћириличних натписа на јавним местима.

цела вест

Милорад Ђошић
Oним који долазе
Отворено писмо ученицима Гимназије „Свети Петар Први Петровић Његош“ из Даниловграда

Србин инфо, 5. новембра 2017.

И би Сајам књига. По мени најнепосећенији, најбезличнији, али ипак „најзначајнији“, јер у Србији није скоро угошћен неки нобеловац или нобеловка, а више ни не знам како се каже та реч у овом новом времену, када је женски саобраћајац уствари потенцијална саобраћајка, како рече непознати аутор, Да се нису појавила деца која су скренула пажњу са нобеловке, остао би нам пелиновски укус у устима, да баш нико не сме ништа да каже.

цела вест

ЗАХВАЛНОСТ РАНОУСНУЛОМ МИЛАНУ РАДУЛОВИЋУ

Умро је велики хуманиста српски, књижевни философ, критичар и теоретичар културе.
Њему у част и захвалност за све оно што је урадио за српски народ и његову културу објављујемо текст МИЛАН РАДУЛОВИЋ И ИСИДОРА СЕКУЛИЋ О КОСОВСКОМ ЗАВЕТУ

цела вест

Дра­го­љуб Пе­тро­вић
СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК никад није постојао

Ако су Хр­ва­ти би­ли пе­ри­фер­но српско пле­ме, а све ди­ја­ле­кат­ске чиње­ни­це на то упу­ћу­ју, разумљи­во је да и „хр­ват­ски је­зик“ не­ма утемељења: ње­га су се Хр­ва­ти од­ре­кли сами у оно вре­ме кад им се учи­ни­ло да ће им сло­ве­нач­ка кајкав­шти­на донети мно­го бо­га­ти­ји „род“ од онога ко­ји им је до­но­си­ла „до­ма­ћа чакавшти­на“, али су бр­зо схва­ти­ли да су им до­би­ци јед­на­ки, тј. ни­ка­кви, и окре­ну­ли се срп­ском је­зи­ку ле­пе­ћи пре­ко ње­га „сво­ју“ ети­ке­ту.

цела вест

Гидеон Грајф
Хрвати интезивно покушавају да избришу трагове злочина

Срна | 16. 10. 2017 – 17:46х

Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста “Шем олам” Гидеон Грајф рекао је данас да се страдање Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу може сматрати већим злом него у Аушвицу, због начина на који је убијано и мучено неколико стотина хиљада људи.
Јасеновац

Он је у Бијељини на предавању о теми “Страдање Јевреја у 20. веку” изразио забринутост због покушаја Хрватске да оспори историју, спроведе ревизионизам и искриви историјске чињенице.

“Гласови стотине хиљада недужне деце, жена и мушкараца, који су брутално и свирепо убијени у Јасеновцу дозивају нас из гроба и моле да не буду заборављени, али овде следи још један њихов захтев – да никад не заборавимо ко је починио ужасне, зверске злочине”, рекао је Грајф.

Он је нагласио да се глас жртава Јасеновца више не може чути, али да је обавеза свих да буду њихов ехо.

“Морамо бити довољно гласни, јер убице Хрвати и њихови пријатељи интензивно покушавају да избришу трагове злочина, прекроје историју, изврну чињенице”, рекао је Грајф, истичући да су они уверени да ревизионизам може да функционише.

“Ревизионизам није могућ. Чињенице су чињенице и увек ће преовладати и не постоји довољно дебео тепих, који може да их покрије”, навео је Грајф и додао да је покушај да се искорене историјске чињенице сличан сталним покушајима да се искорени сећање на Холокауст, што је врло опасан феномен

цела вест
Page 59 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026