05.
Некатегоризовано

Милорад Ђошић
Oним који долазе
Отворено писмо ученицима Гимназије „Свети Петар Први Петровић Његош“ из Даниловграда

 Србин инфо, 5. новембра 2017.

И би Сајам књига. По мени најнепосећенији, најбезличнији, али ипак „најзначајнији“, јер у Србији није скоро угошћен неки нобеловац или нобеловка, а више ни не знам како се каже та реч у овом новом времену, када је женски саобраћајац уствари потенцијална саобраћајка, како рече непознати аутор, Да се нису појавила деца која су скренула пажњу са нобеловке, остао би нам пелиновски укус у устима, да баш нико не сме ништа да каже.

Дакле децо, баба из ршумовске „пећине строге“ је стигла и прошла кроз Србију. Ко је позвао стварно не знам, али Љубивоје сигурно није. Сигурно је нико није позвао и из града Милоја Павловића чији је час отишао на небо. Сигурно је нико није позвао ни из железничарског Краљева. Ко је ја стварно не знам, али знам да ће кад тад бити и прозван и позван.

Драга децо, не малишани, јер сте ту фазу одавно прешли, нећу вам говорити и називати вас младим пријатељима, јер је у овом потрошачком времену пријатељ је одавно излизана реч, а излизана је горе и више него што су излизане и поцепане сада модерне фармерке. Данас преко кућног сокоћала свако може да има на хиљаде пријатеља, а неки за пријатеља држе чак и Бога.

Због свега тога ћу вас данас, када вулкани у српке лагуне избацују и наносе латиницу и данас када више нисмо сигурни, да ли смо купили српску књигу коју је латинично написао Меша Селимовић, назвати велишани, а будући великани. Јер, како назвати вас, децо гимназијска, даниловградска, светопетровска, светосавска, велику децу, него велишани у тренутку када је мајка Бима и Бума госпођа за поједине бестидне посланице, која раме уз раме јаше са версаћијевским генералом, некад часним борцем, сада обученим у жуто свечано одело, који Несретник ради партијске дисциплине мора да спусти главу и да ћути када му кажу да је наш генерал Лаза ратни злочинац.

Сигуран сам драги велишани да сте ви сви лучоноше професора Косте Вујића, а наследници Мике Аласа, Јована Цвијића и осталих српских великана те генерације. Ваљда мора да прође више од сто година да се појавите ви, који пуштате сирене кад нико не сме да их пушти (намерно написано„пушти“ из поштовања према наречју деце), ви који сте се успротивили и схватили да је српски језик, а не само немачки, дубоко инклузиван, како за свој језик, на коме се само лепо плаче, рече баба Рога и да је једини језик распале Југославије. Ви такви млади имате пуно право да у будућности преузмете руководећу палицу у Црној Гори и Брдима. Ви сте светосавско светло јер као наш велики светитељ оправљате родитеље и старију браћу на прави пут.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017