Редакција
David Sladek
Unspoken Genocide
Unspoken Genocide book is a result of my almost two year long personal quest to learn about one chapter in human history I had no idea about. Hundreds of thousands vanished as fascist Independent State of Croatia decided to cleanse its land of Serbs, Jews, Roma and all who opposed the idea of a pure Croatian catholic country. Children dying in concentration camps from age one and brutal tactics of Ustashe are haunting memories of old people till these days…
Редакција
Сима Мраовић
Право на заборав Њујорка и Хобокена – превара и понижење
Између палате Уједињених нација, у којој је већ пре више месеци, најављивано да ће се одржати изложба « СКРИВАНИ ХОЛОКАУСТ – ИЗЛОЖБА О АУШВИЦУ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА », и урбаног места Хобокен, на северу државе Њуџерси, у којој је постављена најављена изложба али с новим именом: ЈАСЕНОВАЦ – ПРАВО НА НЕЗАБОРАВ (зар су заборав, или памћење, правне категорије ?!), можда нема ни пет километара ваздушне раздаљине.
Редакција
ПРОФ. ДР ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ (1947-2016):
ИСТИНЕ ЗАБРАЊЕНЕ АРХЕОЛОГИЈЕ [1]
Бројни су докази да је староседелачко становништво Балкана у предримско доба било претежно српско
Био је један од ретких српских стручњака за средњовековну археологију. Утемељивач рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду. На Филозофском факултету у Београду каријеру је започео као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је 1977. године радом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у периоду VI−XII века. Десет година касније докторирао је темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа. У звање доцента изабран је 1988. а шеф Катедре за средњовековну археологију постао је 1997. Био је руководилац многих археолошких истраживања и има велико искуство у раду на терену. Аутор је великог броја научних радова и публикација.
Редакција
Владимир Јагличић
Отаџбина будућности
(Беседа на отварању Дана књиге шумадијских издавача, 7. фебруар 2017. године, Крагујевац)
Наши окупи, па и овај, део су једне традиције, у нашем народу присутне вероватно од његовог постања, само што је он онда, како је рекао један наш песник, „читао ушима“. Кад је тешко, или кад је берићетно, о срећним или тужним приликама, ми се сакупимо око нечега што сматрамо важним. Ја таквим видим и ову окупницу, која је прилика да се зберемо око нечега што није тривијално, пролазно, срамотно и предодређено за пораз, већ нешто што може да нас, за тренутак бар, окрилати, и посвети ономе што је изнад просте биологије, иако је на њу наслоњено, и њој упућено.
Редакција
Небојша Радић, професор са Универзитета Кембриџ
Беседа
О Савиндану 2017-те
Дом Владике Николаја
Црква Светог Саве у Лондону
Ваше Преосвештенство, Поштоване Екселенције, пречасни оци, даме и господо, драга браћо и сестре, драга децо!
Пошто сам и сам истраживач и учитељ, велика ми је част и задовољство да данас пред вама говорим о нашем Светитељу Сави.
Кроз векове се о Светом Сави пишу студије, књиге, песме, рaсправе и службе. Свети Сава је велики за српски народ и спску православну цркву, но Свети је Сава велики и за свакога од нас овде понаособ. Тешко је о Светом Сави рећи шта неречено, но његов смисао за нас и јесте могућност успостављања личног односа са узвишеним и вечним. Његов је духовни подвиг изузетан а његово завештање трајно и смисаоно.
