Краљ Никола I Петровић
Цетиње, 1915.
Порука Црногорској војсци

„Црногорци, Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама, објавила га је српству и целом словенству. Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог словенства и наша вековна заштитница са својим просвећеним савезницима. Црногорци, крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини, лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад ко је јунак на оружје, ко је јунак нек следи корацима два стара српска краља, да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој страни су Бог и правда, ми смо хтели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увек, примите га српски, јуначки, а благослов вашега старога краља пратиће ве у свим вашим подвизима. Живели, моји мили Црногорци, живело наше мило српство, живела наша моћна заштитница Русија и њени савезници.”

цела вест

Љубодраг Дуци Симоновић
СВЕТОСАВЉЕ

 

               Светосавље је најважнија духовна и животворна историјска вертикала српског народа.

Светосавље није приватна својина попова, већ је најважније духовно добро српског народа.

Светосавље пружа могућност нашем народу да се саживи са својом слободарском и животворном историјом.

Светосавље се није ковало у интригама великаша на двору Немањића, већ у слободарској и животној борби нашег народа против турске империје; у борби против аустро-угарске и фашистичке најезде;  у борби против НАТО варвара, као и у борби за ослобађање радних људи од пљачке и тираније, за описмењавање народа и за еманципацију жена.

Не мора човек да верује у бога да би веровао у светосавље. Светосавље није религиозни, већ најважнији животворни принцип на коме се заснива слободарска и животворна самосвест нашег народа.

             Оно што даје животворну снагу светосављу није вера у Бога, већ вера у слободарске и животворне моћи српског народа.

Светосавље није средство за обрачун с хуманистичким наслеђем српског народа, већ је позив нашем народу да се бори за праведни свет.

Светосавље је отворено према будућности. Његов истински лик не налази се у тамним лавиринтима прошлости, већ у светлим хоризонтима будућности.

Светосавље није молитва посвећена смрти, већ песма из које зрачи животна радост.

Права слика светосавља није старац који лежи на самртној постељи, већ насмејано дете у мајчином загрљају.

цела вест

Слободан Живковић, Ваљево
„МОЈЕ ПЛЕМЕ СНОМ МРТВИЈЕМ СПАВА“

Овај јаук Петра Другог Петровиђа Његоша из „Горског вијенца“, нажалост, показује како је ово дело великог српског песника савремено – и свевремено. А, било би добро да није тако. Тада нам се историја не би понављала – и песников би народ имао узлазну линију свога кретања кроз историју, кроз оно што се зове време и простор.

цела вест

Слободан Живковић
ДОСТОЈЕВСКИ У ДЕЛУ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА (3)

„Љубав је кохезија личности; грех је разоритељ личности,“104 дефинише функцију љубави и греха Јустин Поповић.

В.Соловјов каже да се „највиша врлина човјекова“ „састоји у томе“ „да чува вјечне међе, подједнако свете и за прошлост и за будућност“105 – оно што не пролази, што је вечно, трајно и чему захваљујући постоји и опстојава овај свет. То су атрибути Творца. Љубав је ту прва.

Прекорачење тих „вечних међа“, напуштањем простора вечности и пад у грех, у нестабилан простор, без ослонца, повлачи за собом осуду за страдање и пролазност. Исклизнуће из света вечних вредности, десило се оно вољно или невољно, јесте грех.

цела вест

Божидар Митровић
ИЗ ИСТЕ СУ КУХИЊЕ “АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ” АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА И АНДРЕЈА КОЛЕСНИКОВА

Што се тиче наводног ауторског чланка Вучића «екслузивно за Новости» под насловом «Србија улази у нови век рада без чаробних штапића и рата» (31. децембар 2015. 09:11 Коментара: 38) не треба грешити душу: тај текст највероватније није саставио Александар Вучић.

Пре свега текст који је састављен у приличном смирењу не одговара сталним напетим тврдњама Вучића да он у Србији највише ради, што када он представља изгледа као да пренесе највише џакова цемента у току дана.

Друго чланак мирише на “женску стилистику”.

Треће чланак је превише интелектуалан. Иако је Вучић учествовао у такмичењима риторике на Правном факултету у Београда ни један његов јавни наступ нема ништа заједничко са било каквом, ма и елементарном риториком, нити има конструкцију: теза, антитеза – закључак, која је елементарна за реторику, а која краси не само свако иступање Путина него сваку реченицу Путина.

Тако да је Александру Вучићу највероватније и наступ на такмичењу реторике и овај текст саставила – његова мама!

Али има једна неподударност, како би Руси рекли “нестиковка” са оваквом варијантом објашњења ко је могао саставити тако леп, питак и интелектуалан текст у Новостима. И што је најважније врло добро акцентиран текст да га може прихватити широки круг људи (осим оних који живе у Србији).

Наиме по својој суштини овај текст се апсолутно пододудара са текстом објављеним у дневним новинама «Ведомости» 4. септембра 2015. године (петак), које у Москви издају «Фајненшел Тајмс» и «Ворлд Стрит Џорнал». Текст који је наводно саставио Директор америчког Карнеги центра у Москви, на првој страници у најави гласи: «Елита пада у нова искушења и одлаже оживљавње државе (Русије)/Элита создает новые соблазны и продлевает анабиоз страны» (због многозначности изворног наслова дајем и оригинал), а на страници 06-07 у делу “Култура” има наслов: Омађијана интелегенција/ Соблазненная интеллигенция» у којој је аутор представио «Метаноју» као «Обрт у сазнању/Поворот сознания» доказујући неопходност да се Русија одрекне од идеје «националне величине, значаја/идеи национального величия», јер тврди овај директор Карнеги центра у Москви «без тога се Русија не може избавити од деспотизма/без этого Россия не может избавится от деспотизма», иако у чланку ни једном не спомиње зашто «величање моћности Америке» «води» (што сам иронично ставио под наводнике) ка демократији «у целом свету» (пре свега ракетама са обогаћеним уранијумом)?.

Овиме желим да покажем идентичност идеје Вучића «о промени свести српском народу» и «метаноје» у новинама «Ведомости» који је текст наводно саставио Колесњиков Андреј један од амерчких вазала у Москви.

 

Идеја «метаноје/промене свести» је дубока и састављена је и у једном и у другом случају од спецлужби САД па треба истражити ко је и Вучићу подметнуо текст и идеје «о промени свести српском народу». У прилогу достављам текст «Колесникова» из кога се види да су спецслужбе САД преко својих стављника ову идеју разрадиле још у време Совјетског Савеза за рушење СССР али је чак и Солжењицин осудио ту стратегију.

Предлажем да се часопис ЉУДИ ГОВОРЕ прикључи округлом столу под називом  «МЕТАНОЈА – ПРОМЕНА СВЕСТИ ПРОТИВ РАСЕНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И СРБА (О НАЧИНИМА КАКО СЕ СУПРОСТАВИТИ РИМСКОМ, ТЕРИТОРИЈАЛНОМ И ЈЕДНОНАЦИОНАЛНОМ СХВАТАЊУ ДРЖАВЕ» који би организовали у Москви у универзитету МНЕПУ али би сви учесници могли да учествују путем скајп везе из својих кућа и установа у различитим државама где год има човека слободног мишљења ( на руском назив округлог стола «МЕТАНОЯ ПРОТИВ ВЕЛИЧИЯ/ВЕЛИЧИНЫ РОССИИ — РУССКОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ (О СПОСОБАХ ПРОТИВОСТОЯНИЯ РИМСКОМУ, ТЕРРИТОРИАЛЬНОМУ И ОДНОНАЦИОНАЛЬНОМУ ПОНИМАНИЮ ГОСУДАРСТВА)»). У том циљу позивам и друге српске, руске и светске интелектуалце.

У Москви сам обновио дисциплину «Словенско право» коју су бољшевичко-језуитске снаге забраниле у Русији после 1917. године а касније и у целој Европи тако да се из ова два текст специјалних служби види да се ништа не мења и да је и тада и сада на удару било слоВенско родоЉубље.

 

Божидар Митровић, доктор правних наука,

руководилац Катедре међународног, словенског и еколошког права универзитета МНЕПУ

тел. (+7929) 9 32 23 72
www.bozidar.ru

цела вест
Page 88 of 131
ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026