ЉУДИ ГОВОРЕ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА

Одлучили смо се да назив овог часописа буде Људи говоре јер сматрамо да је у дубокој конотацији са српском књижевном традицијом (и народном и уметничком), али и оном која долази. Истовремено, ово је био и назив културног клуба који смо основали одмах по доласку у Канадау. Дела Растка Петровића заузимала су значајно место у нашем бављењу српском књижевношћу (и у матици и у дијаспори). У анкети коју смо спровели међу српским писцима, од двадесетак понуђених наслова, Људи говори је био једини са којим су се сагласили и млади писци. Коначно, на њима свет и остаје па нека им је срећан и овај нови часопис за српску књижевност и културу.
У Канади постоје листови и часописи који успешно прате живот српске емиграције. Многи од њих, на овај или онај начин, прате и културна збивања и српску књижевност. Али, ниједан од ових листова није посвећен искључиво књижевности и култури. Новопокренути часопис Људи говоре биће пре свега часопис за српску књижевност и културу. То, наравно, не значи да ћемо остати глуви за појаве и дешавања око нас и у свету, али наш угао неће бити дневно политички ни страначки. Циљ нам је да осветлимо значајне а недовољно уочене појаве у српској култури, да остваримо већу повезаност писаца српског језика, без обзира где они живе и стварају. Стога је јасно да намера овог часописа неће бити промоција локалних тема и проблема, локалних писаца и њихових политичких гледишта. Критеријум ће бити квалитет текстова, занимљивост и провокативност појединих мишљења, а не место боравка наших аутора. То, наравно, не значи да у једном од наредних бројева нећемо осветлити и стваралаштво наших писаца у Канади, не губећи из вида да је центар издаваштва и вредновања српске књижевности ипак у Србији. Можемо имати разумевања, па и симпатије, за наше писце у емиграцији, али немамо намеру да их патерналистички промовишемо у «мученике» који стварају српску књижевност у «туђем свету», нити да им на основу те чињенице дајемо у књижевности некакав посебан статус који они морају да изборе код критичара и читалаца.
Као што се не бисмо залагали за уништавање туђих нација, њихове културе, језика и писма, тако се нећемо залагати ни за уништавање већ поприлично уништене српске културне сцене, језика и писма . На Западу још нико није узео самоубиство за културни модел, па нећемо ни ми. Трудићемо се да културу осветлимо као посебну област људског духа, која је по својој природи сложена и у много чему контрадикторна, и која се самим тим не може олако користити у практичне и прагматичне сврхе.
Да интерес за овакав часопис постоји говори и чињеница да смо у веома кратком року нашли спонзоре који су помогли његово покретање. Захваљујемо се члановима Фонда часописа Људи говоре на њиховој новчаној помоћи, без које објављивање овог часописа не би било могуће. Посебно се захваљујемо нашим сарадницима, писцима из Београда, Новог Сада, Бањалуке, Москве, Бордоа, Мексико Ситија, Окланда и Париза. Сви текстови у овом броју добијени су директно од аутора. Од наших читалаца не очекујемо пасивност, намера нам је да покренемо и рубрику у којој бисмо објављивали и ваша писма, предлоге и критике. Наравно, ова рубрика, као и све друге, зависиће не само од добре воље уредника и његових сарадника, већ и од ваше воље за сарадњом и разменом мишљења.
Часопис који је пред Вама неће имати сталну редакцију. Сарадници, из свих крајева света, смењиваће се према уређивачком доприносу.