Драгољуб Збиљић:
„ЋИРИЛИЦА“ ПОСТАВЉА ДВА ЈАВНА ПИТАЊА!
(Поводом подсећања ових дана у новинама: “У време окупације 1916. наређено да се у школе уместо ћирилице уведе латиница као и да се избаце јуначке песме”)

Свуда у Србији и изван Србије – свуда где има још слободних средстава обавештавања, било класичних, било интернетских, која дозвољавају постављање животних питања Срба и њиховог писма у ропском положају – молимо Вас из Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ да нам дозволите да  поставимо само два живота питања за српску азбуку. Хвала Вам ако сте минимално слободни људи и уредници гласила да ова само два животна питања српске духовности, писмености и српске културе објавите српском народу!

ПРВО ПИТАЊЕ: КО ЈЕ СРБИМА ДАНАС У СРБИЈИ У ПРАКСИ ЗАБРАНИО СРПСКО ПИСМО У 90 ОДСТО СЛУЧАЈЕВА?

До сада нико није добио тачан одговор са  плаћених радних места у институцијама државе и српске лингвистике на ово питање: Ко је данас у Србији у пракси („испод жита“, без Закона о забрани ћирилице, какав је постојао у Првом светском рату свуда међу Србима и у Србији, као и у Другом светском рату, у НДХ ) данас забранио 90 одсто ћирилице у општој, јавној и свакој другој употреби српског језика и у Србији? Ко је, дакле, забранио ћирилицу Србима и у Србији данас кад, како нам се чини, ипак нисмо у ратној окупацији? Ко је забранио и криво тумачио примену јасног Члана 10. Устава Србије, у коме је народ ћирилици изгласао пун суверенитет (100 посто) у српском језику, а Уставни суд између редова у Уставу у Члану 10. (као да је Устав метафоричко, приповедачко дело, а не прецизан правни акт!) изммислио да пише „између редова“, у некавој невидљивој „рупи“ за  нормално око озмислио „латиничко писмо  српског језика“ (као у време „српскохрватског језика“) кад сваки бруцош треба да зна да нико није за све Србе никада ни званично састављао ни озваничио општесрпску латиницу, јер је српски (православни) народ писмен на ћириличком писмо још одмах по свом православном  хришћанском кршптењу?

ДРУГО ПИТАЊЕ: ЛИНГВИСТИ, КОЛЕГЕ, ЗАШТО СТЕ ЈЕДИНИ НА СВЕТУ БЕЗАЛТЕРНАТИВНИ У АЛТЕРНАТИВНОМ ПИСМУ?

Да нису то забранили у пракси лингвистички и филолошки „експерти“ из Матице српске, САНУ-а, Института за српски језик, Одбора за стандардизацију српског језика..., који су, као алтернативну замену ћирилици, први пут и у српски језик, увели оно хрватско писмо из окупације Србије у Првом светском рату и НДХ, које су српски лингвисти и правописци преименовали данас и буквално тако украли од браће Хрвата ради замењивања ћирилице под називопм „латиничко писмо из времена српско-хрватске језичке заједнице“ (Матица српска, Правопис српског језика, Нови Сад, 2010, стр. 17). Буквално украли (иако Срби имају одавно  свфоје писмо), јер су га Хрвати с несумњивим власничким правом легално регистровали у свету уз „хрватски језик“, а Срби су регистровали, наравно, само своје писмо ћирилицу уз српску јетик, где је ћирилици и било углавном безалтернативно место све до Новосадског договора (1954). Да нису српски лингвисти то учинили јер су „ „паметнији“ од свих светских лингвиста и једини увели два писма (своје једно и туђе, друго које су изгурали као прво и у Србији)? Да ли намеравају то српски „експерти“ за језик и двописмно да „еволуирају“ и Србина, па да му усаде две главе за једно тело? Хоће ли једино Срби, тако, на два писма за један језик и са две главе за једно тело бити бар дупло писменији и паметнији од свих других народа у Европи и целом свету? (Јадна нам „богата писменост“ из двописма и памет из двоглавости. (Можда су једино Србима потребна два писма у данашњој неписмености (док се у просвети штрајкује за „кору хлеба“ у Србији), и две главе (да се, без окретања тела, као на позоришном врћењу увек исте представе,  усмеравамо на две стране света како ветар„задува“)?

(Лингвисти, колеге уистину нам предрага – безалтернативна наша братска снаго и стогодишња заједничка нам срамото српскога рода, српскога језика и српскога писма у алтернативности,  да ли вам је довољна једна „лингвистичка глава“ да схватите да свет није глуп па да не зна да се свој (један) језик никако не ваља компликовати на два писма у једном језику и да то нико други на свету тако, осим вас, не ради у нормирању језика и писма. А да вас и не питамо да ли вас је, бар мало, стид што сте се тек данас, у 21. веку, на молбу министра просвете, сетили да треба да „изнормирате“ и писање српског писма које постоји у тој верзији готово 200 година!  Бојимо се да у својој   ревности  не „изнормирате и хрватско писмо, јер  неки од вас чак измишљајуу да је Вук (ваљда илегално, био унајмљен од Хтвата да им састави латиничко писмо са три компликована и збуњујућа двознака за Вуков/ски/ српски језик за потребе Хрвата.)

Лингвисти, колеге нама који смо мали, обични лингвиста у „Ћирилици“ без највиших титула – молимо да се случајно не (о)брукате, па да „нормирате“ нашу глупост и за регистровано у свету хрватско латиничко писмо и да и њима уведете „актернативност писама“, као ваш, само ваш „експерстски специјалитет“, јер вас, на време, обавештавамо да су га Хртвати одавно нормирали без вас. Ако су усвојили један Даничићев знак (đ) na službenoj ndužnosti u JAZU u Zagrebu, to не  може nikako да значи да ste postigli „српски гол“ у хрватској лингвистичкој „репрезентацији“!

С изузетним поштовањем и молбом да се сви више тако заједно не брукамо,

Срдачно вас поздрављамо.
(Драгољуб Збиљић, професор, с. р.

председник Скупштине Удуржења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“,

Нови Сад, на Богојављење

19. јануара 2015. године)