Павле Ставретовић
Београд
16 ГОДИНА ОД НАТО БОМБАРДОВАЊА
(једно виђење оптужнице из угла одбране )

Одбрана сматра да су аргументи тужилаштва неосновани и да отежавајуће околности, како их тужилаштво карактерише, јесу заправo олакшавајуће околности. Наиме, тужилаштво сматра да је погрешна политика пре 16 година довела до тога Србија буде, „хуманитарно“, бомбардована, пуна три месеца, иако је планирано да акција траје само неколико дана. Поред тога тужилаштво као олакшавајућу околност наводи и недемократски режим Слободана Милошевића као главног кривца за немире и за „хуманитарно“ уништавање Србије које је ишло у прилог ослобођењу Српског народа, као и Албанског на Косову и Метохији, од диктаторског режима. Најпре ћемо објаснити како заправо те околности иду у прилог одбрани а не тужилаштву, а касније ћемо изнети још неколико олакшавајућих околности које иду у прилог одбране, у прилог истини.

Оптужба на рачун Слободана Милошевића и његовог „диктаторксог режима“ је олакшавајућа околност, јер тужилаштво полази од претпоставке да је овај режим био недемократски, упркос чињеници да је исти победио на демократским, непосредним изборима на којима је освојио већину гласова и тако на легитиман и легалан начин остао на челу Савезне републике Југославије. Непосредно након што је Слободан Милошевић освојио већину гласова и постао легитимни председник државе, избили су немири, познати као петооктобарска револуција, у којима је плански спаљен сав изборни материјал (изборни листићи), и на тај начин онемогућивши проверавање истих и доказивања да није било нерегуларности приликом одржавања избора. Исто тако као што није било могуће утврдити да ли је заиста било нерегуларности и малверзација у току самих избора, тако данас не можемо доказати да их је заиста и било, што ову олакшавајућу околност тужилаштва аутоматски ставља ван снаге као неозбиљну и неосновану.

Тужилаштво овде такође наводи оправданост мисије НАТО под именом „Милосрдни анђео“, у даљем тексту: Агресија, тиме што је албанско становништво било подвргнуто терору, насиљу и мучном животу, а кап које је „прелила чашу“ био је случај „Рачак“. Један снимак на којем се виде жртве, наводно албанске националности, које овом приликом одбрана не занемарује и не оправдава евентуални злочин, већ указује на оскудност доказа, као и на правно неприхваљив доказ, који ни у ком случају није могао бити узет као оправдање за такву агресију која је уследила. Тела су могла бити било чија, а убице су исто тако могле бити неко трећи, а не нужно снаге српске војске. Сматрамо да се овај аругмент тужилаштва такође мора завести као „неоснован“ и као такав бити узет у обзир као олакшавајућа околност, јер доказа који иду у прилог тужилаштву, нема.

Политика коју је Србија водила, била је заштитничка, суверена политика која је бранила целовитост, суверенитет и територијални интегритет тадашње Савезне републике Југославије. Савезна република Југославија, на челу са Слободаном Милошевићем, није прихватила ултиматуме који су јој били предложени у неколико фаза преговора, као што их не би прихватила ни једна озбиљна земља на свету због њихове противправне садржине. Србија је водила политику у складу са Међународним правом и бранила је понос свог народа, своју земљу и међународно право. Самим тим и све друге земље света које су имале сличне проблеме са сепаратизмом, не дозвољавајући да се направи преседан, први у историји овог типа, којим ће се легализовати сепаратизам и отцепљење појединих делова територија суверених и међународно признатих држава.

Сама НАТО агресија, отпочела је без сагласности Савета безбедности Уједињених нација, и на тај начин, по међународном кривичном праву, стекла све одлике агресије, која је као таква у Међународном праву и дефинисана. Ово оповргава наводни легалитет саме војне интервенције Северно-атлантског савеза као и његову хуманитарну сврху, која је оличена и у облику саркастичног назива саме војне операције ( „Милосрдни анђео“) .

Чињенице које иду у прилог одбране су следеће:
Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље води као нестало.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Одбрана очекује правичну и ослобађајући пресуду за историју и образ српског народа који је на овај начин, покушао да се пробије у сивилу лажи и обмана и докаже своју невиност.

Одбрана би желела такође, да уложи контратужбу, уз прилог - молбу за опрост њихових греха, на неком другом, далеком, Великом суду.

У Београду, 30.3.2015.

Павле Ставретовић
ученик 4. разреда
Правно-пословне школе Београд