Милорад Буха и Рајко Лежаић
ПОДАТАК ПЛАНЕТАРНЕ ВРЕДНОСТИ

Словени нису били неписмени и нецивилизовани до 9. столећа Нове ере, како је записано у свим друштвеним наукама на свету. Подвала, да су Ћирило и Методије описменили Словене тако касно је намера Ватикана и западноевропских држава, да омаловаже Словене и да им наметну психолошки осећај инфериорности у односу на припаднике западноевропских народа.

А да су Словени творци писмености и да су имали „Библију“ („Свето писмо“) на словенском језику још у Римској Империји, у четвртом столећу Нове ере, потврђено је на једном научном скупу мађарских и српских научника 1977. године у Новом Саду, у Србији! Тад је изнет податак, да је „Библија“ на српском језику из Римске Империје (нађена у југословенској покрајини Далмацији) и да је сачувана у Мађарској. О томе је реферат поднео проф. др Андраш Давид, професор на Филолошком факултету у Новом Саду, који је био припадник мађарске нације. Његов рад је штампан те године у зборнику радова тог научног скупа, али су га, после тога, академици и професори универзитета уклонили и о овом податку планетарног значаја се више није говорило.

Научни скуп мађарских и српских научника је био на Радничком универзитету „Радивој Ћирпанов“ у Србији (Нови Сад). Ево књиге о томе: Др Давид, Андраш: „Мостови узајамности“, Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов“, Нови Сад, 1977, стр. 11.

Влада РС Крајине у прогонству моли све примаоце овог писма, да га не занемаре, него да га достављају научним установама, политичким странкама, државницима, универзитетима, умним појединцима и да им предложе, да се садржај овог научног мађарско-српског скупа потврди и, на основу њега, избаце фалсификати у друштвеним наукама целог света - о „средњевековном и античком варварском и неписменом словенском народу“, или да се, на научној основи, оспоре садржаји овог научног скупа и да се оспори садржај научног рада проф. др Андраша Давида.

Моле се сви добронамерни примаоци овог податка, да га преведу на неки од страних језика.

С поштовањем,

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж. Рајко Лежаић,

председник Скупштине