Угледни београдски издавач „Катена мунди“ објавио је роман „Кустос Мезезија“ Радомира Батурана.

Главни јунак романа „Кустос Мезезија“ покушава да похвата потргане конце јерменске породице Мезезија на Балкану, од Битке на Сиракузи 663. до НАТО-бомбардовања Србије 1999. У структуру свог романа Батуран је инкорпорирао историјска документа о Јерменима и Србима до којих је дошао током 35 година рада на овом роману. Иако у роману има и историје и политике, он није ни историјски, ни политички јер се Батуран не бави чињеницама, него надчињеницама, са иронијским отколоном и према историји  и према политици. Зато се роман "Кустос Мезетија" може назвати надисторијским и надполитичким. Историју често назива фамозном. Чак једна глава у роману носи наслов "Која црна историја". Батуран је својим романом обухватио све геноциде који су извршени над Јерменима и Србима од римске до америчке империје. Између стотине ликова, које су обликовали хукови векова у огромном временском распону кроз патња и крв на просторима Балкана, источног Средоземља и Блиског Истока, Батуран је изградио два горостасна лика: кустос Мезезија и конзерватор Богумил, оба из Земаљског музеја у Сарајеву, јединствена у српској књижевности. На 550 страна овога романа кондезоване су огромна патња и бол српског и јерменског народа на просторима од Сиракузе до Анадолије. Иако свет романа „Кустос Мезезија“ подрхтава трагизмо, његова материнска мелодија поприма ехо отмене сете која зрачи аутентичношћу. Речју, роман „Кустос Мезезија“ Радомира Батурана јединствена је појава у српској књижевности, по теми, идеји, времену и простору, језику и стилу и хуманистичком идеалу. Препознао је то и његов рецезент, Владимир Димитријевић“, који записује на задњој корици романа: „Радомир Батуран написао је роман препун сете. Испод ужаса наше прошлости пропламсава истинска, непатворена сета. Кад год смо сетни, сећамо се. Чега? „Своје прве славе“, рекао би Његош. „Невиних даљина“, рекао би Дис. Да смо, пре пада на Земљу, „све већ видели и све знали“, рекао би Данојлић. Батуранов роман хоће да саопшти: постојимо на страшном месту и у страшном времену. Хоћемо ли стићи и утећи, не знамо. Али постојимо“.Навешћемо наслове свих 68 глава, драги читаоци, које вам неће дати да не прочитате роман „Кузстос Мезезија“:

САДРЖАЈ

Напомене наратора

Напомена хроничара

Напомена првог читача

Напомена приређивача

Део први

Кустосови табаци

Кустос Мезезија бележи

Наваркос Мезезија зацари

Авракијево пророчанство

Црче и Самуило

Српски кнезови гину за златну круну, а јерменски за златно руно

Која црна историја

Причестише се и разиђоше

Зрцали ми се и сад у свести

Сазерцаније се почело јављати са жупановом здравицом

Немања клечи, гологлав, бос, с конопцем о врату и мачем у левој руци

Догађаји су брзоточно кренули

Пред портом Белих цркава

Ушима својим чусмо мудрост њезину

Остависмо отачаство у метежу, а браћу у завађи

Твоји здувачи морају истерати зли вјетар

Уснопише мачеве своје

Струје река и звери шире смрад лешева Рашком

Све је могуће за блажену сестру Анастасију

За отачаство! – Умире мајка!

Завет мати Анастасије

Родитељи мајке Светог Саве

Кћери мироноснице, биће ти записано код Господа

Сви путеви мироточиви срели су се у Студеници

Мир и миро светог Симеона

Витешки турнир у Билећи

Раздробише царство…

Витез Мезезија и Ећим-ефендија на Косову

Историја је понор

Крваве лагарије Дубровчана

Слава у Прерацима

Слава у Јеловцу

Део други

Тека Лудог Живка

’Ебем ти Тита и Хитлера

Наумово сироче

Срамотна секира

Део трећи

Тека Милоша Комите

Ти си робијао због писања, а ја због брбљања

Петко Видар

Бојов шамар

На нову рану нова баја

Тодор Џамбас

Ноћ дугих ножева још траје…

Део четврти

Богумилова тека

Свједочим из саркофага

Гроб кустоса Антонија

Гурнуше ми оба родитеља у Коритњачу

Гроб тетке Ваје

Део пети

Тека за Богумила

Тестамент Љубав и грех

Суманути растанак Код оца Никодима

Смрт и ране спријатељише нас

Са Адамом до Крушевца

Не даде Бог ја л’ друг Трифун

У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна

На Голи оток због средњовековног сликарства

ОРА Гостивар–Дебар

Нађох мир у запуштеном Сарајеву, а љубав у разрушеном Скопљу

Три плотуна прекинуше наше ћаскање

Богумил крсти Богумила Уз одар моје Ари

Изврши аманет и умрије

Део шести

Иза свих мојих гробова или Сви моји изгубљени ратови

Козарачка деца

Свједочимо замачући гавраново перо у ране …

Клечи и моли се пред фреском са чалмом

Писмо мајора Дангића Диктатура Вјекослава

Паскеза Са Богумилом на чету

Сви моји изгубљени ратови

Нас свуда убијају…