Горана Глигоревић
Значајан јубилеј часописа „Људи говоре“:
25-ти број представљен на торонтском универзитету

”Вести”, Франкфурт, 31. децембар 2015. -  2. јануар 2016.

Књига Срба из целог света

У осмој години излажења часопис  за књижевност и културу "Људи говоре"  стигао је и до 25/26 двоброја чији је садржај представљен у Робартс библиотеци на торонтском универзитету. Овај пут часопис је осим редовних рубрика и радова српских писаца, песника, есејиста и историчара објавио и песме канадских песника , у складу са традицијом успостављеном од првог броја да се у часопису проговори и о књижевности других народа. Наравно, када се каже канадска књижевност или песништво, заправо се аутоматски може рећи да је то и стваралаштво других народа, који су свој изворни идентитет интегрисали у канадски. Тако су у овом двоброју објављене песме професора Џонатана Лока Харта са универзитета Алберта из Едмонтона, Е.Д. Блодгета из Ванкувера, Калин-Андреи Михаилескуа, из Лондона (Онтарио), Наоми МакИлвраита из Едмонтона, Пушпа Рађ Ачарyе и М. Чофен из Торонта.
Професор Лок Харт, са искреним ентузијазмом,  поздравио је иницијативу објављивања  стихова канадских песника у часопису који се бави српском књижевноссћу и културом, нагласивши да у канадском мулитикултуралном миљеу свака културна сарадња доприноси бољем разумевању и суживоту. Он је са посебним пијететом поменуо и професора Милана В. Димића (преминуо 2007 године)  који је на универзитету Алберта у Едмонтону био признат и поштован и као професор и као оснивач Института за упоредну књижевност који се бавио различитим аспектима литерарних истраживања.
У уводном обраћању оснивача часописа, др. Радомир Батуран, оперативног уредника за дијаспору, који, уз главног и одговорног уреника Мила Ломпара и оперативног уредника за матицу Владимира Димитријевића, понајвише носи терет припреме и штампања овог часописа, истакао је да су уредници рубрика из читавог света, одсвуда где је српска нога икад крочила, те да се у припреми ове јединствене "књиге" воде идејом естетског, етичког и духовног јединства.
Преглед часописа је дала Олга Кхомета, докторски кандидат на Универзитету Торонто, која је заједно са Николом Глигоревићем, студентом торонтског универзитета, читала поезију канадских песника заступљених у овом двоброју часописа "Људи говоре".

Антрфиле

Реч уредника

Уз јубиларни број часописа главни и и одговорни уредник Мило Ломпар у свом тексту "О српској културној политици" између осталог написао је: "Премда је наша политичка позиција неуротична и шизофрена, она би свакако била лакша уколико би почела од разликовања државне и културне политике, уколико би одвојила оно што се мора прихватити од онога што је могуће спасити, уколико би посегнула за симболичким, културним и медијским оснаживањем националне самосвести. Насси политичари немају никакву свест о томе. Наши колонијално-окупациони протектори, међутим, знају колико је управо тако нешто неповољно по њихове далекосежне интересе. Отуд они будно мотре да се тако нашто не деси…"

Антрфиле

Како доћи до читалаца?

Уз поштовање чињенице да један овакав часопис не мора, неминовно, да буде од интереса за широку читалачку публику, ипак остаје упитаност зашто више не допре до оних слојева наше заједнице који, бар реторички, имају интересовања за књижевност и историју, за лепу реч и песнички стих, а таквих сигурно има у повеликом броју. Да ли је мањем броју пристуних допринело и то што је промоција одржана у празнично време крајем децембра, или што организација и промовисање оваквих значајнх догађаја мора бити много ефикасније  и присутније и на социјалним медијима? Односно, да ли је забава једини мотив за излазак из куће у ово тмурно, сиво децембарско време?

Антрфиле

Богат садржај

Уз канадске песнике у овом двоброју заступљено је још 39 аутора : песника, прозних писаца, есејиста, критичара, теоретичара и историчара који су писали и о језику, глобализму, култрној политици, комунизму као новој религији, голготи интернирања у Канади за време Првог рата.  Представљено је и дело вајара Мија Мијуссковића, као и фотографије његових радова (у склопу традиције да се у сваком броју часописа простор да и једном ликовном, визуелном уметнику) како би се уз слику и реч употпунила уметничка целина стваралаштва једног народа.