Драгана Томашевић
ОТВОРЕНО ПИСМО ПОВОДОМ СЕМИНАРА О ХОЛОКАУСТУ И МАСОВНИМ УБИЈАЊИМА НА БАЛКАНУ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Поштовани директоре републичког педагошког Завода, др Предраже Дамјановићу

 

Обраћам Вам се поводом скандалозног семинара који сте координисали унутар Министарства Просвете Р. Српске под називом " Холокауст и МАСОВНА УБИЈАЊА У Другом свјетском рату на Балкану" у Бања Луци.

Поздрављам Ваш напор да се наши професори едукују о Холокаусту, те да се наша дјеца образују на ту тему.

С обзиром на капацитете Републике Српске али и на период `45 па до сада, сматрам да је неопходно учити о систематизацији Холокауста како би и ми примијенили исте стратегије на тематизацију геноцида над Србима.

 

За мене, као директора Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation, добротворне организације са сједиштем у Лондону, која `понешто` и зна о овој теми, иако није историчар, непојмљиво је да сте пристали на програм семинара који не само да не тематизира ГЕНОЦИД над Србима, већ га практично и НЕГИРА.

 

Овом приликом Вам се не обраћам као директор озбиљне институције, већ као ПОТОМАК преживјелих римокатоличко - усташког ГЕНОЦИДА над Србима у селима Шарговац - Дракулић - Мотике, гдје је 7.ог Фебруара 1942.године побијено  2,315 жена, дјеце и стараца без ИЈЕДНОГ испаљеног метка, а чији је крвави пир кренуо из римокатоличког самостана на Петрићевцу, предвођен фратром Мајсторовићем / Филиповићем.

 

Обраћам Вам се јер сте дозволили порицатељима Србоцида хрватске државе 1941 - 1945. да стоје над Ратком, шестомјесечном бебом мога деде који је набоден на бајонет. Ни крив ни дужан. Нити оних осталих 21 чланова моје фамилије Стијаковић, који падоше од римокатоличко - усташког ножа.

 

Успјели сте понизити све потомке преживјелих, а њих поново убити.

 

Пошто се нико из Министарства није огласио поводом овог скандала упркос бурном реаговању јавности, најављујем Вам да ћу у току мјесеца Маја довести форензички тим  да ексхумира посмртне остатке моје фамилије, који ће се даље пренијети на наш приватни посјед, да почивају у миру.

Трошкове ексхумације и преноса моштију ћете сносити Ви, јер сте дозволили иживљавање порицатеља Србоцида над онима чија је ћутња вјечна, те мене као потомка присилили на овако понижавајући корак.

 

С обзиром да и други потомци из села желе да склоне кости својих покланих на сигурнија мјеста, за сада је приједлог да се кости склоне у цркву у Дракулић или Мотике јер ће свештеници свакако бити обазривији и понашати се достoјaнственије.

 

Ако се већина сложи да се мошти пренесу у цркву, у том случају ћу и ја пристати да се моји сахране тамо гдје већина одлучи.

 

Знам да никаква дозвола за ексхумације не треба јер је ЊП Г. Јован Ћулибрк копао без икакве дозволе у Доњој Градини и узео 109 костију (не знам чијих) (за дозволу сам провјерила у Министарство просвете и речено ми је да за ову ексхумацију нико није тражио дозволу).

Од Вас, др Дамјановићу не тражим извињење за овај монструозан чин са којим сте нас нагнали да `селимо` мошти наших покланих на `сигурнија` мјеста, већ оставку као једини морални корак да оперете образ јер сте некомпетентни да заштитите сопствени пострадали народ те да нас свију од реда испонижавате.

Такође желим да нагласим да овим путем не представљам Фондацију нити Шарговац / Дракулић / Мотике села.

Само оне чија је ћутња вјечна.

 

Срдачан поздрав

Драгана Томашевић

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026