Емир Кустурица:
Фатализам капитализма

pravda.rs

Како се постаје политички коректан? Тако што, ако не можеш сам, неко други мора да ти избије из главе сваку мисао која се супротставља глобализацији. Ако не може тољага, може „мејнстрим“ телевизија, могу сајтови на интернету.

Мозак би можда савладао механизам машине за прање веша, али центрифугу не може никако! Када се кортекс добро исцентрифугира Холивудом, „Ролингстоунсом”, хуманитарцима НАТО генерације, добијемо политички коректну особу која вјерује да су фашисти антифашисти и обрнуто!

Ту се изненада смањује потреба за љевичарским страстима: саосјећање, касније и губитак разумјевања за људе који немају право на храну и текућу воду, па се полако повјерује да је „Монсанто” најзгоднији произвођач хране, али и у то да на свијету има превише људи те да је неопходно смањивати им број.

Ко те пита како! Завршна фаза је фатализам као последњи стадиј капитализма. Све што јесте мора тако бити и не питај зашто. Као што не можемо сазнати зашто на Форбсовој листи најбогатијих нема Ротшилда и Рокфелера!

Александар Хемон, политички коректан писац из Америке, рођен у Сарајеву, текстом „Злочинац у развоју” у „Ролингстоунсу” истиче се се као бољшевик мјесеца генералисимуса глобализације Џорџа Сороса. У поменутом тексту овај књижевник је упоредио Доналда Трампа са др Војислав Шешељом – обојицу назвао нацистима, хвалио Хашки трибунал и предвидио Трампу судбину Шешеља!

У међувремену је хашки суд ослободио оптужбе Шешеља, а да ли ће, послије тога, логично, Трамп постати предсједник САД. Па ће Хемон бјежати из Америке у Босну? Тај Хемон пише о Трамповом национализму, нацизму и „ратном злочину који би могао да се деси”, али ћути о, рецимо, видео-снимку, који смо гледали захваљујући „Викиликсу“, гдје амерички војници убијају ирачке цивиле из хеликоптера. Шта је брбљивост републиканског кандидата наспрам овог бруталног и некажњеног злочина?

Типично за политичку коректност: имаш документ о злочину а ти пишеш о томе како би неко могао да постане злочинац, и то ратни!

У Хемоновом родном Сарајеву Алија Изетбеговић је много раније, у свом капиталном дјелу „Исламска декларација”, писао о неопходности стварања калифата гдје живе само муслимани (један већ постоји у Сирији, а Сарајево није далеко од тога), али је писао и о сумњи да ислам и Запад могу заједно. Дакле, није Трамп измислио немогућност мултиетничког живота, он је говорио да милијарда и шесто милиона мрзе хришћане.

Ту је кандидат претјерао, али, пошто је ријеч о мултиетничком животу, њега су, у посљедњих двадесет година, у пракси уништиле америчке војне формације. Гдје год је нагазила америчка чизма нестао је мултиетнички живот. Укључујући и Хемоново Сарајево.

Књижевнику смета што Трамп претерује када прича о тортури дављења водом (wатербоардинг – вотербординг). Неупућени читалац „Ролингстоунса” лако би могао да повјерује да је Трамп измислио мучење водом и да је то један од трикова који га воде ка Бијелој кући.

Као да Буш и Обама нису тестирали поменуту направу управо на људским моделима (исламским борцима) које је Изетбеговић замишљао као џихадисте за уједињење ислама и као да Обама није аболирао све мучитеље. Наиме, ако пише о развоју Трампа у ратног злочинца, зашто ћути и занемарује злочине које су у свијету за посљедњих двадесет година учинили чланови породице Клинтон и Буш, а спомиње Милошевића као „...једног од највећих ратних злочинаца двадесетог вијека” у оштрој конкуренцији...

Какав је онда писац политички коректан писац!? Центрифугиран, пошто ћутањем амнестира Клинтонове, и Бушове, и Обаму за сва злодјела која су учинили дуж наше планете!?