МЕША СЕЛИМОВИЋ:
Човека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи и његова представа о себи увек је лепша него истина

17. april 2016.

Постоје три велике страсти, алкохол, коцка и власт. Од прве две се некако може излечити, од треће никако. Власт је и најтежи порок.

Због ње се убија, због ње се гине, због ње се губи људски лик. Неодољива је као чаробни камен, јер прибавља моћ. Она је дух из Аладинове лампе, који служи свакој будали која га држи. Одвојени, не представљају ништа; заједно, коб су овог света. Поштене и мудре власти нема, јер је жеља за моћи безгранична.

Човека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи и његова представа о себи увек је лепша него истина. Све људе сматра глупим, јер крију пред њим своје право мишљење, а себи присваја право да све зна и људи то прихватају.

Нико на власти није паметан, јер и паметни убрзо изгубе разбор и нико трпељив, јер мрзе промену. Одмах стварају вечне законе, вечна начела, вечно устројство и вежући власт уз бога, учвршћују своју моћ. И нико их не би оборио, да не постају сметња и претња другим моћницима. Руше их увек на исти начин, објашњавајући то насиљем према народу, а сви су насилници и издајом према владару, а никоме то ни на ум не пада. И никога то није уразумило, сви срљају на власт, као ноћни лептири на пламен свеће.

Јесу ли све босанске валије затворене, протеране или побијене? И читава њихова свита. А увек долазе нови и доводе своју свиту и понављају глупости својих претходника, јер друкчије не могу. И тако, укруг, непрестано. Без хлеба народ може остати, без власти неће. Они су болест на народном телу, као гуке. Кад једна гука отпадне, израсте друга, можда грђа. Не можете без нас, кажу нам, разбојници би се намножили, непријатељ би нас напао, неред би у земљи настао. А ко држи ову земљу, ко је храни, ко брани? Народ. А они нас глобе, кажњавају, затварају, убијају.

И још натјерају наше синове да то чине. Они без вас не могу, ви без њих морате. Њих је мало, нас је много. Само да прстом макнемо, колико нас има, те жгадије не би било. И учинит ћемо то, браћо моја сатрвена, чим одрасту прави људи који неће допустити да им вампири седе за вратом.

(Глобал ЦИР/Одломак из романа Тврђава)