Редакција
REBRENICA HISTORICAL PROJECT
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+381 64 403 3612 (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical. project@gmail.com
Web site: www.srebrenica-project.o rg
______________________________ ______________
РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ
ИНТЕРНЕТ ТВ СНАГА НАРОДА, 13. АВГУСТ 2016.
ГОСТ: ШЕЈХ ИМРАН ХОСЕИН
Наш данашњи гост није у студију присутан физички, али јесте духовно. То је и природно, зато што је он на првом месту духовно лице, угледни исламски теолог и философ, шејх Имран Хосеин.
Дуго времена сам пратио изазовне геополитичке анализе тог необичног човека, који неодољиво подсећа на Алека Гинеса у филму „Лоренс од Арабије,“ пре него што сам одлучио да га контактирам и да се упознам са њиме. Био сам одушевљен његовом предусретљивошћу, и како се то догодило уочи нашег научног скупа на факултету политичких наука у Бања Луци, у јуну 2015. године, посвећеног двадесетогодишњици Сребренице, решио сам да замолим шејха да се обрати скупу и да изложи своје виђење сребреничких догађаја. Без икаквих предуслова, наравно, и искључиво у функцији диверсификовања расправе на ову контроверзну тему. Подразумева се да у Босни и Херцеговини није лако пронаћи представника исламске заједнице који би јавно испољио макар јоту сумње у стандардни наратив који вам је врло добро познат – зато нећу понављати његове рефрене.
А пошто се радило о скупу са научним претензијама, на једном еминентно академском месту, ми смо желели – када кажем „ми“, то се односи на организатора, Историјски пројекат Сребреница – да чујемо критичку анализу било какве врсте, али сигурно не пуко понављање „партијске линије“ из медија или овештале, механичке фразе политичких апаратчика, у које они сами уопште не верују.
Основни концепт нашег прошлогодишњег скупа био је да, како би се то у Америци рекло, „искорачимо из кутије“ где је све стандардно, препознатљиво и предвидљиво и да покушамо да пронађемо нови прилазак сложеном сребреничком питању. Зато смо одлучили да се на скупу не бавимо уобичајеним темама на уобичајени начин, него да покушамо да бацимо ново светло из новог угла, у нади да ћемо тиме доћи до неких нових и бољих увида и решења.
Одлучили смо да укључимо, као наше главне учеснике, два мислиоца са стране, шејха Имрана Хосеина и руског философа Александра Дугина, оба без личних или емотивних веза са Босном и Херцеговином. Замолили смо их да са нама поделе своје искуство и своју мудрост о томе како би Сребреница могла престати да буде политичко оруђе (или на енглеском, „the political weaponisation of Srebrenica“) и преобразити се у нешто корисно за становнике Босне и Херцеговине и Републике Српске. Размишљајући о томе шта би то „корисно“ могло да буде, пало нам је на памет да би било за највећу похвалу и у интересу свих да Сребреница, пре свега као метафора заједничке патње, као место где су у различитим периодима сукоба тешко страдали припадници обе верске заједнице, престане да буде провалија и да постане мост. Зато смо желели да саслушамо шта шејх Имран има да о томе каже.
Шејх Имран Хусеин и Александар Дугин дубоко су укорењени сваки у својој верској традицији и оба су потпуно аполитичке личности. Излагање Александра Дугина ћемо вам емитовати неком другом приликом, када будемо радили емисију о њему. За сада, препоручујем вам да отвореног ума и са највећом пажњом чујете шта о Сребреници има да каже шејх Имран Хосеин, зато што ми се чини да је свака реч коју ће изговорити за ваше добро.
ВИДЕО ШЕЈХОВОГ ИЗЛАГАЊА О СРЕБРЕНИЦИ
Надам се да је шејхова порука – јасна.
Заједничко поштовање према фактографији Сребренице први је и основни услов за развој заједничког поимања сребреничког питања, други и не мање важан услов је поштовање једних према другима. Из интригантног излагања шејха Имрана издвојио бих једну поруку која ме се посебно дотакла, тамо где он позива православне да испитају своје евентуалне кривице према муслиманима. Шејх има пуно морално право на такав став зато што је жесток критичар неправди које су током историје православнима – у име ислама – нанете под отоманском окупацијом. Нећу ни покушати да квантификујем неправде почињене од једне и друге локалне стране, али као неко ко јеи сам дошао извана, поменућу само две ствари о којима би, по мом уверењу, православни требало да самокритички размисле.
Прво, ако шејх има моралне храбрости да осуди заузимање Константинопоља и „срамно“ (то је његов израз) претварање Аја Софије у џамију, онда ћу и ја да кажем нешто што ми је већ дуго времена на срцу. Дизање у ваздух бројних џамија у Бањалуци, и на другим местима у Републици Српској, током недавног сукоба је неоправдиво и такође срамно. Друго, ваши рођаци исламске вере нису ни „Турци“ ни „балије.“ Они су, у најмању руку, ваши суседи и суграђани, а уствари су много више и ближе од тога. Када их погрдним епитетима терате од себе, немојте бити изненађени ако спремно кокетирају са идентитетима које су им исфабриковали други, само да се не би поистоветили са онима који им стављају на знање да их у својој средини – не желе.
И то ме доводи до још једног разлога зашто је заједничка визија у односу на Сребреницу, и сва друга, бројна питање од обостраног значаја, неопходна али тренутно тешко остварива. То је одсуствојасног осећања заједничке угрожености или, ако хоћете, свест о инструментализацији зарад циљева који су подједнако туђи и православнима и муслиманима. Такво осећање ће се врло тешко и полагано искристалисати, испрва у просвећенијим и обавештенијим круговима, затим можда у ширим слојевима обе заједнице. Овде бих вас потсетио на трајно истицање од стране професора Дугина више него очигледне присутности „страног фактора,“ који упорно и професионално ради на изазивању раздора на своју корист, а вашу штету. Страни фактор вешто игра на карту провинцијалне свести своје циљне групе и ствара привид да фаворизује једне на рачун других, са свим психолошким последицама које код обе преварене стране из тога проистичу. Без потцењивања или минимизирања ваших међусобних размирица, сугерисао бих да су оне занемарљиве у поређењу са претњама са којима се заједнички суочавате. Инструментализатори ваших мржњи и осветољубивих порива потпуно су аморални, безобзирно цинични и решени да са лица земље и из душа људи сатру све вредности из којих ваши животи, и само ваше постојање, како га ви доживљавате, црпу смисао.
Шејху Имрану Хосеину дугујемо крупан допринос, са његовог верског становишта наравно,формирању једне шире и дубље свести на овим просторима која ће код свих подићи имунитет на заводљиве позиве на самоуништење, који ће временом бивати све чешћи. Видимо, на пример,коришћење етнорелигијске карте у суседној Македонији, у оквиру вештачки изазване унутрашње кризе која – то би и најмање софистицираном посматрачу требало да буде јасно – нема никакве везе за квалитетом политичке управе у тој земљи, а потпуно је у функцији геополитичке блокаде алтернативног извора енергије за Европу. Инциденти сумњиво сличне природе одигравају се све чешће у Босни и Херцеговини, да се фокусирамо само на ове просторе, мада би могли да наведемо и велики број сличних догађања која од недавно по неколико пута недељно потресају државе западне Европе. Позорница је постављена за активирање исте карте у Републици Српској, као у Македонији, да би се на сличан начин остварила интернационализација вештачки индуковане унутрашње кризе. Нико од циничних оркестратора хаоса не води рачуна о вама и вашој деци, као што то нису чинили када су вас гурнули у сукоб пре двадесет и пет година, са Сребреницом – коју 11. јула сваке годинелицемерно оплакују – као колатералном штетом.
Сада погледајте разговор који сам обавио са шејхом Имраном Хосеином у новембру прошле године, приликом његове посете Србији:
ВИДЕО КЛИП ИНТЕРВЈУА СА ШЕЈХОМ СА ФОНДА СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ
https://www.youtube. com/watch?v=L08RhV1dzlA
Овај интервју смо са захвалношћу преузелу са сајта „Фонда стратешке културе.“
Пуно тема за размишљање, зар не?
Као прави следбеник суфистичке традиције у исламу, шејх Имран Хосеин стоји на једној вишој осматрачници и нуди муслиманима и православнима једну синтетичку визију која би у овим тешким, апокалиптичким временима – акир заман – једино могла да помрси конце заједничким непријатељима. На нама је да ли ћемо чашу назвати полу празном или полу пуном, али ће то и даље бити иста чаша. Ми ћемо одлучити да ли ћемо ставити нагласак на ствари које нас деле, или на оне које нас уједињују. Ако се будемо руководили логиком „сукоба цивилизација,“ перфидном намештаљком оних који воде беспоштедан рат против сваке пројаве трансцендентности, који имају за коначни циљ наметање вечног ропства поживотињеном човеку, из кога ће божанска искра у било каквом виду – хришћанском, исламском, јудејском, или неком другом – бити трајно истиснута, сви сигурно губимо. Окупљање на платформи заједничких вредности, уз поштовање различитости, једина је шанса коју имамо.
Коментари