Редакција
Ненад Узелац и Сандра Давидовић*
Србија и Чилкот
* Политиколози, Београдски форум за свет равноправних
-
У Великој Британији је у завршној фази потврђивање одговорности бившег премијераТонија Блера за вођење рата у Ираку, 2003. године. Тим поводом је у српској јавностиобновљено питање одговорности Била Клинтона и Тонија Блера, за оружану агресијупротив Србије (СРЈ), 1999. године, која је претходила Ираку јер је установљена каопреседан за противзаконите оружане интервенције широм света.Ако је циљ Чилкота расветљавање одговорности за незаконите ратове, за хиљадеизгубљених живота, милионе избеглица и расељених лица, за фрагментацију суверенихдржава, за сарадњу са екстремистичким организацијама, за подгревање екстремногисламизма, за лажне изговоре, за обмањивање јавности, онда би било логично да секренуло од НАТО агресије на Републику Српску 1995. и на Србију (СРЈ) 1999. године.НАТО је у априлу 2014. године отворено признао да је агресија на Србију (СРЈ) билапротивна међународном праву и без одлуке Савета безбедности УН. Бивши председникПарламентарне скупштине НАТО, Пјер Лелуш, такође је јавно потврдио да је НАТОбомбардовао Србију, незаконито, без одобрења СБ УН.Бивши немачки канцелар, Герхард Шредер (СПД), 9. марта 2014., на манифестацијинемачког недељника Die Zeit, признао је, такође, да је и он сам, лично, прекршиомеђународно право када је послао немачке авионе да бомбардују Србију (СРЈ). Поредтога, додао је: “Ми смо заједно са НАТО бомбардовали једну суверену државу, безсагласности Савета безбедности“.Угледни немачки политичар Вили Вимер (ЦДУ) је информишући канцелара Шредера,о конференцији НАТО пакта у Братислави, у писму од 2. маја 2000. године, поредосталог наводи оцену да су европски савезници учествовали у рату против СРЈ да бипревазишли препреку претходног тражења одобрења од СБ УН при „интервенцијама“,те да, је ова „интервенција“ била преседан, на који ће се сви, по потреби, убудућепозивати.Није много година прошло, а чланице НАТО искористили су овај преседан за агресијуна Ирак 2003. године. Захвалност за косовски преседан најбоље је изразио РичардПерле, кључни саветник Бушове администрације, када је 21. марта 2003. за британски,,Гардијан'' написао чланак са насловом “Thanks God for Death of UN”, у којемобјашњава да „смрт УН датира од Косова“. Значајно је цитирати и великог америчкогдипломату, Хенрија Кисинџера, који је објаснио да су „преговори у Рамбујеуобележили вододелницу у историји Алијансе због тога што су толико инсистирали нарату“. (Да ли је Америци потребна спољна политика) А зашто је НАТО инсистирао нарату, не на миру, најбољи одговор даје Збигњев Бжежински, одбацујући потпуно
-
хуманитарне разлоге, изјавио је:“Немојмо се заваравати, то је рат за преживљавањеНАТО и тај рат ако треба, мора бити тоталан“. (Радмила Накарада, РаспадЈугославије). Дејвид Гибс (Хуманитарно разбијање Југославије) наводи сведочењебившег британског министра пред парламентарцима 2000. године:“Мислим да су некиљуди у НАТО тада навијали за рат...па су напросто изазвали рат...то је намерноурађено.“Сведочанства о противправној, криминалној природи агресије НАТО на Србију (СРЈ)су бројна, отворена, цинично искрена и више него довољна за осуду главних актера.Никакви хуманитарни разлози нису били повод за агресију, него голи геополитичкиинтереси: опстанак НАТО у постхладноратовској ери, суспендовање међународногправа и примата Уједињених нација и Савета безбедности. и, на крају, војно деловањепо сопственој вољи, а не по међународном праву. Сила, а не право, као принципуређења односа, главни је мотив агресије на Србију (СР Југославију).Београдски форум за свет равноправних је, још у марту 2000. године на конференцијиу Београду поводом НАТО агресије, покренуо питање одговорности Била Клинтона иТонија Блера. Велики број српских и светских интелектуалаца на тој конференцијиуказао је управо на Блера и Клинтона као најодговорније за злочин над српскимнародом. Међу њима су били академик Михајло Марковић, Гавро Перазић, ДрагошКалајић, Чедомир Мирковић, али и светски интелектуалци као што су Ноам Чомски,Петер Хандке, Мајкл Чосудовски, као и нобеловци Харолд Пинтер, АлександарСолжењицин, Пауло Коељо и многи други. Сви они су указивали на лажни изговор заагресију и катастрофалне последице које је она донела. Питање одговорности БилаКлинтона и Тонија Блера, у агресији за Србију (СРЈ) је неспорно.Отварање Чилкота у Британији је опомена Србији, пре свега, државним институцијамаи српској дипломатији. Шта оне чине, шта треба да предузму да се званично покренепитање одговорности за људске жртве, за стотине хиљада избеглица и расељених лица,за коришћење осиромашеног уранијума, за многе лажи и обмане? Има ли и за та питањаместа у такозваним поглављима? Хоће ли Србија испоштовати себе и своје жртвепостављањем питања одговорности њених партнера у Бриселу, Берлину, Лондону иВашингтону, или ће и даље отуда само слушати придике и испуњавати жеље?
Коментари